Na Facebooku su se ovih dana događale zanimljive stvari: 163 bivših vojnika 345. planinske brigade JNA je formiralo grupu pod nazivom “345. planinska brigada”. Želeli su da se ponovo povežu međusobno ali i sa bivšim starešinama (koji su preživeli građanski rat i torture “demokratije”) a zatim i da diskutuju 1991. koja im nije bila nikad razjašnjena: šta se desilo? Zašto su predate kasarine? Zašto nije došlo do borbe? Ko je izdao vojnike? itd. bila su samo neka od postavljenih pitanja. Jedni su samo želeli da čuju reč starešine koja im je tada ostala uskraćena, drugi su se interesovali za naizgled neobične detalje. Na primer: kakva je bila sudbina konja, vranca, koga su poznavali pod imenom Džomba? Bilo je zaista dirljivo naći se ponovo među svojim vojnicima 26 godina nakon rasformiranja brigade i osetiti da je duh brigade tako živ, kao da je brigada sve ove vreme normalno živela. Mene je najviše ganulo spoznanje da naši tadašnji vojnici i nakon 26 godina i svih istorijskih kalvarija još uvek cene i vole svoje starešine. To puno govori o JNA i 345. planinskoj brigadi. Druga fascinantna stvar koja odmah pada u oči je da duh “bratstva i jedinstva” živi dalje. Momci iz svih krajeva bivše Jugoslavije, tada 18-godišnjaci, danas zreli ljudi, zajedno, mirno i dostojanstveno a srčano i iskreno raspravljaju sudbinu brigade i istorijske okolnosti! Nisu uspeli da nas podele i zatruju nacionalnom mržnjom čak ni isceniranim i grozno krvavim bratoubilačkim ratom. Šta može biti zaključak ovog razmišljanja: 345. planinska brigada je nepobediva! Vojsko sve najbolje u 2018!
Dimitar Anakiev
