Zlatan Dudov

Dimitrovgrađanin (Caribrođanin) Zlatan Dudov (Златан Дудов) 1903-1963, jedini balkanski pionir filma upisan u filmsku istoriju. Snimio je prvi (i jedini) antifašistički film u Vajmarskoj Nemačkpj, Kuhle Wampe (Prazni stomaci), 1932, koji je odmah cenzura zabranila. Scenarista mu je bio Bertold Brecht koji I nastupa u jednoj sceni. Kao režiser nastavlja saradnju sa Brechtom u Istočnoj Nemačkoj sve do smrti u saobraćajnoj nesreći

BALKANSKI LIBERALCI

KUČAN GLAVNI BALKANSKI LIBERALAC - INTELEKTUALAC:
Nedavno sam pisao o političkom paradoksu da više od 100 (kvazi) liberalnih intelektualaca "iz regiona" histeriše protiv Handkea, a da nijadan od njih niti reči ne progovora o izbrisanima u Sloveniji. To ne može biti slučajno jer u politici ništa nije slučajno.
Srećom, nedavni Apel 88 liberalnih intelektualaca u podršku liberalnom i zakonima odanom Mili Đukanoviću objašnjava stvar. Molim Vas lepo, uz Basaru i ostale liberalne asove, prvopotpisani liberalni intelektualac je Milan Kučan.
Sad mi je jasno zašto godinama u Danasu uzalud čekam da vidim temu o 80 000 slovenačkih izbrisanih* u Basarinoj kolumni "famozno".
Glavni brisač Jugoslovena, Milan Kučan, koji se inače tokom drugog svetskog rata skrivao u Srbiji, vodeći je liberalni intelektualac i Basarin ortak u liberalnom poduhvatu koji, naravno, zahteva žrtve. A ko je danas lud da kritikuje liberalnog ortaka, kad liberalni Clinton & Soroš & Co. sve plaćaju. A raspad Jugoslavije nije besplatna stvar.
Pobednici pišu istoriju, tamo su Kučan & Clinton &i Soroš & Basara & Co, a tamo, jasno, nisu izbrisani.
Sreća da je Handke dobio Nobela pa dobismo besplatne lekcije iz balkanskog liberalizma.


*80 000 izbrisanih je podatak Helsinškog monitora.

HRIŠĆANI I NACIONALIZAM

Toliko je hriśana oko mene da se pitam odkud ratovi i nacionalizam? Svaki hrišćanin bi morao odbaciti pušku, i suprotstviti se nacionalizmu kao izrazito paganskoj emociji. Jedino kad nas su najveći hrišćani ujedno najveći nacionalisti.
*

Koliko je tih hriśana-nacionalisti čitalo Novi zavet, a koliko ga je, nedaju bože, studiralo? Je li to da gledaš ikonu dovoljno da bi se bilo hrišćanin?

MOJE IME JE PARTIZAN, Ljubčo Baramov (1914-1944) In Memoriam

SPOMENIK PALOM BUGARSKOM PARTIZANU: Danas, odoh do graničnog prelaza Strezimirovci (3km kroz planinu + 1km magistralnim putem - jedan smer) te naiđoh na spomenik palom bugarskom partizanu. Spomenik je sa naše strane granice. Zapušten je, slika je slomljena ali je tekst čitljiv. Piše, na bugarskom, pored ostalog, "LJUBČO ST. BARAMOV, ovde je pao za slobodu svoje otadžbine I za bratstvo i mir među narodima". Kakva lepa božićna poruka, pomislih.
*

TRAGOM JEDNOG PARTIZANSKOG GROBA: KO JE LJUBČO BARAMOV (ЛЮБЧO БАРЪMOВ) Moj jučerašnji post natereo me je da istražujem ko je bugarski partizan ubijen nedaleko od moje kuće. Izgled spomenika naveo me je na misao da nije bio tek običan borac. Nije, naime, svakodnevica da se palim partizanima-komunistima dižu spomenici u stranoj zemlji (spomenik je očito podigla bugarska vlast) i da ti spomenici prežive rezoluciju IB. Pretržio sam nekoliko bugarskih sajtova i našao da je reč o Ljubenu Stefanovu Baramovu (Любен Стефанов Баръмов) političkom komesaru Trnskog partizanskog odreda. Ljuben Baramov, zveni Ljubčo, rođen 1914 u Samokovu, poticao je iz poznate komunističke porodice, njegova majka Magdalina bila je rođena sestra Georgi Dimitrova, koja je nakon sloma septembarskog ustanka i bekstva Dimitrova u Moskvu, spasila ceo arhiv CK I sprečila da padne u ruke fašistima. Ljubčo je 1936 završio "Političku školu Lenjina" u Moskvi. Trnski partizanski odred (TPO) je jedna od najpoznatijih partizanskih formacija u Bugarskoj, od čijeg prvog bataljona je nastala 1. Sofijska brigada NOV, a od drugog bataljona druga Sofijska brigada NOV. Samo treći bataljon ostao je aktivan na području grada Trna gde je spadalo i moje selo, Groznatovci.. 1944 brojao je oko 300 boraca. Zbog Izuzetno važnosti ove formacije za saveznike bio je naoružavan direktno od Engleza. Šef misije za Bugarsku, major Tompson, morao je zbog TPO da nauči bugarski. Za neupućene: uslovi za partizansku borbu u Bugarskoj bili su znatno teži od uslova u Jugoslaviji. Tamo je prevratom od 9. juna 1923 na vlasti vojna hunta (na izborima 1920 komunisti su dobili 59% glasova), koja je komuniste pobijala nemilosrdno. Egzekucije su se izvršavale i po Sofijskim parkovima. Stradala je skoro sva napredna inteligencija (Geo Milev, Nikola Vapcarov...) Početkom maja 1944 u izmeni vatre između TPO i žandarmerije Ljubčo je bio ranjen, zatim uhvaćen živ. Na saslušanju koje je vodio žandarmerijski pukovnik nije hteo da oda ni svoje ime (Odgovorio je, kako navodi žandarmerijski zapisnik: "Moje Ime je partizan"). Zbog nesaradnje bio je na licu mesta streljan.