О ВАЖНОСТИ БУГАРСКОГ НАЦИОНАЛИЗМА ЗА БУГАРСКУ НАЦИОНАЛНУ МАЊИНУ У КЛИСУРИ (ЗАПАДНИМ ПОКРАЈИНАМА)

О ВАЖНОСТИ БУГАРСКОГ НАЦИОНАЛИЗМА ЗА БУГАРСКУ НАЦИОНАЛНУ МАЊИНУ У КЛИСУРИ (ЗАПАДНИМ ПОКРАЈИНАМА)

Пишем овај текст на српском иако се тиче бугарске мањине у Србији. Већ то довољно говори о нашем проблему овде. А тај проблем је јaсан: одрођеност од самог себе.

Ових дана доста говоримо о локалним приликама које су благо речено катастрофалне: пре свега нема економске базе за живот па све онда даље што проистиче из тога.

Од људи који су одавде отишли, па се повремено врате на дан два, често се чује јадиковка да њихове фамилије неће са њима у Клисуру. Тако да, због тога, и они имају "оправдање" што их нема ту и што свој зарађени новац улажу другде. Мој одговор је: "ваша деца не долазе јер их нисте научили да долазе". И најважније: "нисте своју децу научили да су Бугари". Научили сте их друге ствари: прилагођавању и слично. Уреду, и то је потребно. Али основну ствар их нисте научили: ко су и шта су. А то значи главно средство за борбу коју живот захтева нисте им дали. Јер на вас насрће систем, а ваш одговор је индивидуалан,. Индивидуа не може да се бори против система, мора да поклекне ако нема системски ослонац који даје национализам. Дакле, кад овде говорим о бугарском национализму немам у виду шовинизам, већ властити идентитет. (А нај смешније или тужније је видети Бугаре у униформама српског шовинизма а то је честа појава. Колико тужно. Колика је то изгубљеност!). Не волим шовинисте било које нације били. Али људи који не знају ко су и шта су немају доста шанси да спасу своју главу, да очувају свој крај и своја огњишта. И то је наш случај овде. Све о овој теми може се научити од Албанаца. Успели су у свим борбама као национална мањина у шовинички настројеној Србији једино зато што су знали ко су. А људи овде хоће да буду мало Срби, мало Бугари, и последично све мање Бугари. Имају право деца што вас не цене и што неће да иду са вама. Нисте их научили што сте морали да их научите.

1Миша Петков

С БОМБЕТО, Димитру, песнику,сликару (Денко Рангелов)

Денко Рангелов

          Димитру, песнику,сликару

С  БОМБЕТО

На младини

С диплому, с бомбе

 или с къскьет

Тра жеше  работу и късмет

Да покаже кво

 йе научил

Със знанье да се докаже.

Ко доктор  живот на 

Болни да продужи

Ко писатель

 на хаику стихове

Неколко збиркье

 да издаде.

Ко художник

 нов стил да създаде.

Ко режисер природуту, 

нашуту лепотињу

 да пресъздаде...

**

И све умее, 

у све 

вещину прилага,

А највише обича 

ко деда,

му Крума

Кига на кућу

Завршену

 с његовете

Майсторийе 

кров  се  тура.

***

Са те гледамо тука

При нас у Въртоп

 си дошъл

С браду и къскьет

Тражиш тишинку

 и йош,

 и късмет....

***

Мир  божи  

че найдеш

Природу за удивление

Дни за опуштање

Без притеснавање

И било

кьикво

Ограничение.

Овде нема 

никакво

съпињање и

аа душуту 

ограничавање...

/На 21 јуни, 2020 г. у Ниш  у 5 саата сабале, покрай  едну брезу од Власину, коју сам йа садил и у

койу две гугуткье имайу гньездо и сваку годину изводе гугутлетикьа.

Димитре, стихотворението е отронено от душата ми, и написано на нашия царибродски говор, по-прецизно  на говора от родното ми село Бански дол.  Така говорят и сегашните му

трима  жители – Стеван, Свилен и Асен- Комитата.   

ПЕСНИК, за Бориса Петкова "Бугарина"

Димитар Анакиев

ПЕСНИК

.

за Бориса Петкова “Бугарина”

.

Није песник ко кичму савија,

коме други кажу шта да пише,

ко већину следи и увија

или онај ко свој корен брише.

.

Такав може исклепати стихе,

вешто може да низ длаку гуди,

у све карте да добије штихе

ал' не може да удари груди.

.

Песник, прво, то је воља јака

коју плима носи океана,

ко страх не зна а не шуша свака,

бодља руже, изван целофана.

СТО ЈЕ ГОДИНА ТЛАЧЕЊА, Нијска поема

Димитар Анакиев

СТО ЈЕ ГОДИНА ТЛАЧЕЊА

(Нијска поема)

Сто је година тлачења

од блаћења, до батина,

без комунале, путева,

пуни гнева, бразготина

од кад снег затрпа па све

док кукавица запева.

Сто је година тлачења,

издржи нек јуначина-

прореди се и остаре

народ, побеже ко може,

да другде тражи олтаре

и клања се теби, боже.

Сто је година тлачења

тек ко нека помрачина

без историје, имена

ко краве без вимена

преостаде још лутање

уместо беса, ћутање.

Сто је година тлачења

за живот нема начина,

ливаде и њиве - трње

и за одстрел дивљачина

нек господа овде лове

немамо ми више снове.

Сто је година тлачења

повести преиначења

брисања из књига живих

и разглашавања кривих.

Ко се за корен ухвати

нек га батина умлати.

Сто је година тлачења

издајица новачења

што одаше тајну страшну:

на обронцима Вртопа

Бугари се накотише

нек их зато нема више.

Prvo Bugarsko carstvo

Asparuh

Krum

Simeon 2

TRI KATRINE O KONVERTITIH

Dimitar Anakiev

TRI KATRINE O KONVERTITIH

.

O izdaji domobrancev govorijo vsi

Z namenom pomen kolaboracije zabrisati:

Tovariši tajkuni, amerikanizirani

Včeraj komunisti – danes aristokratizirani.

.

Ko vodja komunistov postane liberalec

Ni konvertit, temveč uspešen ustvarjalec

Vsak drug bo preganjan kot kriminalec

Če se ne podvizaš, postaneš ilegalec

.

Konvertiti so na levi in so na desni

In kot da prvi ne bi bili nevarni

Postaja »Primite lopova« poziv neresni

z bivšimi razrednimi tovariši na oblasti

.

Prevedel v slovenščino: Oto Luthar

ПЕСМА ЗА КАПЕТАНА СИМУ СОКОЛОВА

Капетан и војвода Симеон Соколов, "Симо" (1848-1918)

Димитар Анакиев

ПЕСМА ЗА КАПЕТАНА СИМУ СОКОЛОВА

Питам се зашто, о зашто

кућа Симина пропада?

Зашто у страху су често

све воћке овог сада?

Грознатовачке шум реке

или са Вртопа ветар

заћуте овде без јеке -

убрзај ту корак хитар.

Обрни главу ка југу,

у страну гледај ко и сви

да нашу не видиш тугу -

без повести живимо ми.

А умрети Симо неће

у свима он живи нама

док уз Јерму цвета цвеће,

јунак наш у архивама.

Ево, где и сада јаше

оним облаком, из Трна

и пуни душу и чаше

слика нашег капетана!

Грознатовци, 26.4.2020