NEMA PRAVDE ZA ROME I JUGOSLOVENE (Rekom bez Roma i Jugoslovena)

Ove ruke nisu ni romske ni jugoslovenske

Dimitar Anakiev

NEMA PRAVDE ZA ROME I JUGOSLOVENE 

(Rekom bez Roma i Jugoslovena)

U završnoj reči X Medjunarodnog foruma za tranzicionu pravdu u post-jugoslovenskim zemljama, koji je bio održan u Beogradu 15. i 16. novembra pored ostalog je ustanovljeno da neki od najvećih stradalnika prilikom raspada Jugoslavije uopšte nisu obuhvaćeni procesom tranzicione pravde. Reč je o Romskoj etničkog grupi i naciji Jugoslovena. Jugosloveni su na popisu iz 1988 bili brojniji od nekih "republičkih" nacija jer se preko milion i dvesta hiljada žitelja Jugoslavije izjasnilo po nacionalnoj pripadnosti kao "Jugosloven" (1) a od tog broja oko 25.000 živelo je u Sloveniji - toliki je i broj izbrisanih što očito pokazuje koga je "demokratska" slovenačka vlast brisala.

Diskrimancija Roma i Jugoslovena u procesima tranzicione pravde jasno pokazuje da je pravda dostupna samo za one gradjane iza kojih stoji nacionalna država. "Nema države, nema nacije" uzviknuo je sa govornice foruma poznati branioc čovekovih prava Žarko Puhovski, ozlojedjen što je uopšte neko spomenuo tu nekakve Jugoslovene. Ovaj poznati branioc čovekovih prava i perjanica Rekoma nije umeo da odgovori na pitanje iz publike kako su hiljadama godina Jevreji bili smatrani nacijom a nisu imali državu dok se danas Jugoslovenima to pravo uskraćuje?

Što se tiče slovenačkih izbrisanih, koje je država protivzakonito izbrisala baš zato što su Jugosloveni, učešće u Rekomu postaje sve više upitno iako smo baš Izbrisani bili jedina društvena grupa iz Slovenije koja podupire Rekom od samog početka i u tome smo dosad zdušno istrajavali. Nisu u pitanju samo kontraverzne i čovekovim pravima suprotstavljene izjave Žarka Puhovskog koji milionskoj naciji Jugoslovena negira pravo na postojanje - baš kao i slovenački "demokrati" koji krše svoje zakone brišući ljude i kreirajući nacionalna pitanja staljinističkom metodom samovolje (2). Reč je o tome da su izbrisani bili i ostali političko pitanje a Rekom je izgleda prinudjen da sledi politiku onih koji plaćaju tranzicionu pravdu u post-Jugoslaviji. Da li su ti koji danas plaćaju tranzicionu pravdu juče sponzorisali nacionalna raskrajanja pitanje je koje prevazilazi izjavu branioca ljudskih prava Ž. Puhovskog "mi smo miroljubivi ljudi a ne revolucionari" iz koje proizilazi da miroljubivi ljudi ne treba da znaju i govore istinu. 

Izbrisani su se za svoja prava i status sami borili pomognuti najviše pojedinim članovima reformisane komunističke partije Italije (3) (4), koja je izbrisane dovela do Evropskog parlamenta i Evropskog suda. Udeo Rekoma u ovoj pomoći je znatno manji a po izjavama koje dalaze od njegovih glasnogovornika ne treba se očekivati ikakva pomoć. Štaviše, kada bi se pitao Žarko Puhovski, izbrisane bi verovatno trebalo još jednom izbrisati - temeljitije- i tako dovesti ovaj problem do svog konačnog rešenja. Izbrisanima je Rekom bio važan zbog kontekstualizacije u post-jugoslovenski prostor iz koje smo ulaskom Slovenije u EU bili izbačeni. To će verovatno biti i najveća i možda jedina stvarna dobit.

(1) Statistički kalendar Jugoslavije 1988, Beograd, 1988

(2) Slovenački staljinistički ostrakizam: http://noviplamen.net/2014/09/30/slovenacki-staljinisticki-ostrakizam-primer-jugoslovena/

(3) Rifundazione communista italiana http://www.rifondazione.it/primapagina/

(4) Italijanski tovariši pomagaju izbrisanim Jugoslovanima: https://www.youtube.com/watch?v=hWhdbRdeJU8

DIMITAR ANAKIEV je prvi potpisnik Koalicije za Rekom medju izbrisanima i glavni propagator ideje u Sloveniji