IZBRISANI I DUH INTERNACIONALIZMA

Radno predsedništvo "Velike skupštine u osnivanju"  društava Izbrisanih pred velikim zadacima


Dimitar Anakiev
IZBRISANI I DUH INTERNACIONALIZMA

Obeležavanje godišnjice brisanja 25.671 Jugoslovena iz knjiga stanovnika Slovenije je ove (2015) godine imalo poseban značaj. Bila je to prva godišnjica nakon što je država, pod pritiskom Evropskog suda za ljudska prava, morala doneti zakon o otšteti Izbrisanima. Taj zakon je loš i po kvalitetu i po kvantiteu ali ipak Izbrisanima značajan jer ozakonjuje otštetu i tako im zvanično priznaje status žrtve državne politike šovinizma, koja je u celoj bivšoj Jugoslaviji zamenila dotadašnju politiku "bratstva i jedinstva". Država je morala zvanično priznati svoje kriminalno delovanje i to priznanje je posledica dugogodišnje borbe Izbrisanih protiv politike nacionalizma i šovinizma a pre svega je rezultat medjunarodne pomoći koju je izbrisanim Jugoslovenima pružila Italijanska komunistička partija (1), preko svojih advokata i evropskih poslanika. Duh internacionalizma, koji je jedna od glavnih osobina levice, bio je presudan sa ovu malu ali značajnu pobedu Izbrisanih protiv nacionalizma u Sloveniji i na Balkanu.
S druge strane bila je to prva godišnjica koju smo obeležili bez svojih istaknutih aktivista: Aleksandra Todorovića i Stojana Bubanje.
Na predlog autora ovih redova počelo  je stvaranje Velike skuštine izbrisanih, koja bi trebala neformalno da ujedini Izbrisane podeljene u različite grupe i društva. Ta podela Izbrisanih je rezultat državne politike "zavadi vladaj" (divide et impera) koja je prethodnu deceniju uspevala preko svojih eksponenata da značajno ohromi pokret Izbrisanih. Ova prva "Velika skpuština u osnivanju" koja je okupila članove dva društva (CIIA i ZID) izabrala je za svog radnog predsednika bivšeg narodnog poslanika Milana Aksentijevića. Diskutovane su razne teme a svakako je ključno pitanje multikulturnog karaktera pokreta Izbrisanih. Napuštanje politike multikulturalizma i prihvatanje politike nacionalizma, od strane žrtava nacionalizma, bilo bi negacija samog pokreta Izbrisanih i unišenje ne samo levičarskog duha internacionalizma koji je doneo rezultate borbi Izbrisanih, već bi to uništilo i sam pokret izbrisanih.
Na žalost, negativan uticaj društvenih prilika na poraženom i podredjenom Balkanu, odražava se i na pokret izbrisanih koji ne ostaje imun na medijima rasejane političke viruse. Aktuelna politika asimilira pojedince i ostavlja negativne posledice koje se ogledaju u sledećim glavnim crtama:

1-Preuzimanje nacionalističkih stereotipa
2-Političko i kulturno pojednostavljivanje i ograničavanje pokreta
3-Samovolja i nedostatak demokratičnih mehanizama
4-Umesto demokratije i kritičkog mišljenja ispostavljanje kulta ličnosti, folklora i rituala
5-Nedostatak bilo kakvog programa i programske načelnosti
6-Nastavak negativne selekcija pojedinih predstavnika Izbrisanih koje za račun države izabiraju organizacije tzv. "civilnih društava"

Naravno da pokret izbrisanih mora biti nacionalno emancipatoran ali nacija mora biti shvaćena kao politička, promenjiva (uslovna) kategorija a ne kao metafizička i religiozna, večna i bogom data, apsolutna dimenzija. Zato retrogradno nacionalno "prebrojavanje" Izbrisanih može biti samo politička manipulacija, baš takva kakvu praktikuju balkanski poltronski nacionalizmi i čiji su negativni rezultat, kao žrtve, i sami Izbrisani. Posle partije Zorana Jankovića, Alenke Bratušek i Mira Cerara pojavila se tendencija "Društva izbrisanih Aleksandra Todorovića". Sledimo li dosledno zvanične uticaje, po kojima su pobrojani lideri i njihove partije bili marionete vladajućeg kapitala, morali bi se pitati čija marioneta bi bilo društvo Izbrisanih koje bi umesto programa i programske načelnosti nudilo kult ličnosti? Čulo se je i o nekakvom savetovanju nekakvih stručnjaka koji su pokojnog Todorovića razglasili za "slovenačkog Malkoma-X". Takve i slične gluposti ukazuju na današnje mesto i politički nivo pokreta Izbrisanih.
Ukoliko govorimo o novom "pravnom" ili "zvaničnom" periodu pokreta izbrisanih, koje nastupa nakon zakona o odškodninama, čija manifestacija može biti i formiranje "Velike skupštine" tj. politika jedinstva pokreta Izbrisanih - ako je dozvoli država - onda moramo primetiti da ni o kakvom pokretu Izbrisanih i aktivizmu ne može biti reči ako ne nastaje na osnovu programskih načela, ako izbor rukovodilaca i način rada nije demokratski i iako ne izvire iz principa multikulturalizma, solidarnosti i internacionalizma. To su bazični postulati neophodni za osmišljavanje budućnosti pokreta.To su verovatno i novi zadaci izabranog radnog predsedništva u pripremi osnivanja Velike skupštine Izbrisanih. Želim ovim tekstom da otvorim diskusiju po svim pitanjima važnim za politiku aktivizma i političkog ujedinjenja pokreta Izbrisanih a pre svega za izgradjivanje platforme i programa pokreta Izbrisanih u pripremi za predstojeću osnivačku sednicu Velike skupštine Izbrisanih koja bi se po dogovoru dogodila 26.2.2016.

(1) http://www.rifondazione.it/primapagina/