TRI MESECA POLICIJSKOG ŠTRAJKA U SLOVENIJI

Dimitar Anakiev

U PREDVEČERJE NOVOG TOTALITARIZMA,

TRI MESECA POLICIJSKOG ŠTRAJKA U SLOVENIJI

Protiče treći mesec policijskog štrajka u Sloveniji. Dva slovenačka policijska sindikata: Policijski sindikat Slovenije (PSS) i Sindikat policajaca Slovenije (SPS), a sa njima 62,5% slovenačkih policajaca otpočelio je sa štrajkom 18. novembra 2015. Tri glavna zahteva štrajkača su sledeća:

1. Povećanje plata za 35%
2. Plaćanje zaostalih i tekućih nadura
3. Veću bezbednost na radnom mestu (zamena dotrajale opreme)

Predednik kolacijska vlada Partije modernog centra, Socijalnih demokrata i stranke penzionera Slovenije, Miro Cerar, proglasio je policijski štrajk izdajom nacionalnih interesa i dugo odbijao da pregovara sa štrajkačima. Međutim policijski sindikati i članstvo čvrsto su ostali na poziciji svojih zahteva i dosegli da je vlada ipak otpočela pregovore. Zbog posebnih zakonskih regulacija policijski štrajk je ograničen i sindikati ga sprovode na zakonom propisan način. Policija ne obustavlja rad i interveniše u hitnim slučajevima gde su ugroženi ljudski životi i imovina, međutim, po odredbama svoje obustave rada, manje prekršioce ne kažnjava. Tako je zbog ne sankcionisanja saobraćajnih prekršaja u protekla tri meseca državna blagajna uskraćena za 8 miliona evra. Na graničnim prelazima opet, policija preti „radom po pravilniku“ što bi na najvećem graničnom prelazu Sovenije, Obrežje, na granici sa Hrvatskom, produžilo prosečno čekanje za prelazak granice sa sadašnjih 15 minuta na puna dva sata. To znači da bi se protok ljudi i robe praktično zaustavio.

Sem odugovlačenja vlada je pokušala da slomi štrajk negativnom medijskom kampanjom a probala je i da poseje razdor između sindikalnog vođstva i članstva tvrdeći da saoseća sa policajcima koji su dobri i pošteni radnici ali da su vođstva sindikata nekredibilna. Odgovorilo im je članstvo oba sindikata snažnom podrškom svojem vođstvu. Iako zakon zabranjuje javne policijske štrajkove u službenim uniformama, 11. decembra 2015 se je tri hiljade (3 000) uniformisanih policajaca okupilo na protestu ispred sedišta vlade Slovenije skandirajući „Lopovi, lopovi...“

Nakon mafijske privatizacije društvene imovine socijalističke Slovenije, vlada „samostalne“ Slovenije se svake godine ponovo zadužuje kod inostranih kreditora da bi isplaćivala plate sebi i svojim službenicima a merama „štednje“ - striktno se podređujući neokolonijazmu Brisela - nastavlja iscrpljivanje radničke klase i naroda. Zato ne može sebi da dozvoli uspeh policijskog štrajka koji bi u ozbiljno osiromašenom javnom sektoru proizveo domino efekat novih zahteva za povećanjem plata i slomio celu strategiju „štednje“, glavnu evropsku politiku svetskih moćnika. Međutim, zahvaljujući upornosti i dobroj taktici policijskih sindikata troškovi štrajka narastaju i samo je pitanje vremena kada će cena štrajka postati ozbiljniji konkurent trošku povećanja plata. Razumljivo je da je vlada nervozna zbog dugotrajnog policijskog štrajka koji se događa u trenutku kada joj, zbog izbegličke krize, policija sve više treba. Slovenija se nalazi na tzv. „balkanskom putu“ izbeglica sa Bliskog istoka, Afganistana i Afrike i preko njene teritorije već je prošlo nekoliko stotina hiljada izbeglica a još uvek svaki dan ovde kroči par hiljada novih izmučenih ljudi koji beže iz regiona u kojima zapadni imperijalizam bije svoju zadnju bitku za kontrolu nad tuđim prirodnim resursima.

Zbog domaće krize koja je na vidiku a na koju se nadovezuje i kriza šengenskih granica (Austrija je ponovo uvela kontrolu granice sa Slovenijom a Slovenija se opasala bodljikavom žicom na granici prema Hrvatskoj) ali i kriza politike i opstanka EU kao takve, vlada je nedavno dopunila zakon o odbrani i donela nove amandmane po kojima se vojsci podeljuju neka policijska ovlašćenja a to je donelo ozbiljne sukobe sa civilnim društvom koje vidi u ponašanju vlade znakove dolazećeg totalitarizma.

Slovenija je napustila socijalističku federarivnu Jugoslaviju u kojoj je bila ravnopravna članica zato da bi se pridružila „slobodnom i demokratskom svetu“ kako je predstavljana EU. Pokazalo se je u samo 25 godina da su obećanja EU bila iluzija, fatamorgana, iza koje stoje snage novog totalitarizma. Slovenačka radnička klasa i narod su opljačkani a vlada Slovenije lišena monetarnih i fiskalnih sloboda. To je vlada gubernatora koju plaća svetski kapital da podjarmljuje svoj narod. Neočekivano, u tu priču upleo se dugotrajni štrajk slovenačke policije. A koliko juče slovenački lekarski sindikati tražili su povećanje plata za 40%, pred vratima čekaju i sindikati prosvetnih radnika koji traže povratak na plate kakve su bile pre mera „štednje“, i mnogi drugi... Očigledno je politika „štednje“ teško održiva. A sa njom i ceo politički sistem koji počiva na pljački. Primiču se uzbudljiva vremena u kojima mesto policije izgleda nije potpuno predvidivo...U ovom trenutku policija u Sloveniji deli sudbinu naroda a vlast i sistem nemaju snage da to promene.