Dimitar Anakiev
VAE VICTIS!
(Pet godina postojanja Izbris-bloga i
šest godina inicijative za Rekom)
Nedavno se je beogradski nedeljnik
“Pečat”, Miloševićevske provinijence, obrušio na Rekom (u pet
nastavaka od 14.11 do 12.12.) pokušavaju da dokaže nepotrebnost
utvrdjivanja činjenične istine o raspadu Jugoslavije. Kada se
prevede nacionalistički diskurs ovog društvanceta srpskih
novokomponovanih nacionalista ispada da je njihovo glavno stanovište
u tome da istinu za događanja u post-Jugoslaviji ne treba da utvrdjuju
žrtve nacionalizma već oni koji su žrtve proizveli – jer jedino
su izgleda nacionalisti osposobljeni za presudjivanje o činjenicama
relevantnim za raspad naše zajedničke domovine i jedini mogući
istorijski diskurs na Balkanu je nacionalistički diskurs. Ovaj stav
korespondira sa stavom slovenačkih nacionalista koji, kao i većina
domaćih nacionalista, potiču od konvertiranih komunista.
Setimo se akcije Borisa Pahora, predsednika Slovenije koji danas “nečuje dobro” kad se govori o Rekomu, a juče je kao predsednik vlade odpošiljao čak 9 (devet) svojih advokata na Veliki senat Evropskog suda za ljudska prava u Strasbur da bi dokazali (srećom neuspešno) da izbrisani Jugosloveni u Sloveniji, nakon raspada Jugoslavije, ne mogu imati nikakva prava. Jednako se “zapečaćena” nacionalistička pamet ne libi da sredstva za finansiranje Rekoma nazove “plenom” i da izražava svoje nezadovoljstvo “podelom plena” jer, kako otvoreno kažu u tekstovima svojeg medija - “fabrika Rekoma ništa ne proizvodi” - za razliku valjda od nacionalizma koji je uposlio Rekom proizvodeći žrtve na svakom koraku - očekavanja bogate nagrade pri podeli “plena” su zato normalna. Sva filozofija nacionalizma na tlu bivše Jugoslaviji počinje i završava sa podelom plena pa ne može biti drugačije ni kada se govori o žrtvama nacionalizma! Pravo na plen i pravo na interpretaciju istorijske istine su osnovna prava istorijskih pobednika. Vae Victis! Srpski nacionalisti se zajedno sa istomišljenicima iz drugih jugoslovenskih sredina upinju iz petnih žila da se pretstave kao istorijski pobednici sa pripadajućim “istorijskim pravima” iako je istorija nacionalizam na Balkanu pregazila već u drugom svetskom ratu i otada dalje slabi đaci moraju stalno da ponavljaju isti razred.
Setimo se akcije Borisa Pahora, predsednika Slovenije koji danas “nečuje dobro” kad se govori o Rekomu, a juče je kao predsednik vlade odpošiljao čak 9 (devet) svojih advokata na Veliki senat Evropskog suda za ljudska prava u Strasbur da bi dokazali (srećom neuspešno) da izbrisani Jugosloveni u Sloveniji, nakon raspada Jugoslavije, ne mogu imati nikakva prava. Jednako se “zapečaćena” nacionalistička pamet ne libi da sredstva za finansiranje Rekoma nazove “plenom” i da izražava svoje nezadovoljstvo “podelom plena” jer, kako otvoreno kažu u tekstovima svojeg medija - “fabrika Rekoma ništa ne proizvodi” - za razliku valjda od nacionalizma koji je uposlio Rekom proizvodeći žrtve na svakom koraku - očekavanja bogate nagrade pri podeli “plena” su zato normalna. Sva filozofija nacionalizma na tlu bivše Jugoslaviji počinje i završava sa podelom plena pa ne može biti drugačije ni kada se govori o žrtvama nacionalizma! Pravo na plen i pravo na interpretaciju istorijske istine su osnovna prava istorijskih pobednika. Vae Victis! Srpski nacionalisti se zajedno sa istomišljenicima iz drugih jugoslovenskih sredina upinju iz petnih žila da se pretstave kao istorijski pobednici sa pripadajućim “istorijskim pravima” iako je istorija nacionalizam na Balkanu pregazila već u drugom svetskom ratu i otada dalje slabi đaci moraju stalno da ponavljaju isti razred.
Nacionalisti takođe često upiru prst
u strane ambasade pripisujući Rekom-u ulogu agenture, zaboravljajući
istorijsku perspektivu u kojoj su baš nacionalisti bili apologeti
tuđe nadvlade na Balkanu koje su njihovi gospodari nakon upotrebe
odbacivali na djubrište istorije.
Ko je razumeo osnovni stav redakcije
Pečata lako će shvatiti zašto - u delu svoje “analize” o
Rekomu koja se odnosi na Sloveniju - uopšte ni jednom rečju ne
pominju izbrisane Jugoslovene – glavne žrtve slovenačkog
nacionalizma. Zapečaćenim nacionalistima ove obskurne redakcije je
za procenu raison d'être Rekoma
u Sloveniji važnija visina plate sekretarice (podela plena!) nego
stanje ljudskih prava populacije od najmanje 25.671 ljudi i članova
njihovih porodica.
Pre
pet godina, 04.01.2011 počeli smo sa pisanjem “izbris-bloga”
stekavši više od 15.000 čitaoca. Zahvaljujući “Izbris-blogu”
uspeli smo da uspostavimo svoj glas – glas žrtava - u borbi protiv
slovenačkog i ostalih nacionalizama na podrućju bivše Jugoslavije.
Prvi post koji je objavljen u “Izbris-blogu” toga 4. januara 2011
bio je “Sedam razloga za REKOM u Sloveniji” (1)
Nekima
se možda postavlja pitanje da li je Rekom i danas, nakon pobede
izbrisanih Jugoslovena protiv slovenačke nacionalističke države na
Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, potreban izbrisanima?
Odgovor je odlučno “da”. Evropski sud za čovekova prava je
zapravo samo otvorio vrata za Rekom jer je do nedavno slovački
nacionalizam uživao zaštitu svojim tobože “evropskim statusom”.
Međutim, i posle Strasbura mnoge činjenice su ostale nerazjašnjene
i nedorečene a pravda nepotpuno i nedostano sprovedena. Na
primer, stvarni broj izbrisanih nikad nije utvrdila neka nezavisna
komisija već je taj broj saopštila ista vlada koja je ne samo
nezakonito brisala ljude iz svojih zvaničnih evidencija već se i
dvadeset godina trudila da dokaže da svojstvom suverenosti ima pravo
da tako postupa pa čak i na Velikom senatu Evropskog suda pokušala
to i da dokaže.
Pitanja nezakonitih deportacija izbrisanih Jugoslovena ostaje nenačeto jer je policija navodno uništila svoju dokumentaciju o deportacijama. Medjutim postupak utvrdjivanja činjenica nije ni počet. A ljude su masovno deportavali - autor ovih redova je jedan od onih koje je država prognala po “internom nalogu” a bez sudske odluke. Od zvaničnog broja izbrisanih približno polovina živi izvan njenih državnih granica i kao takvi, po zakonu iste države, nemaju pravo na otštetu. Pravda dakle nije zadovoljena ni kvalitativno ni kvantitativno ali to redakciju Pečata – i njene čitaoce koji žive u "Svetoj zemlji" - ne zanima. Niti je znanje o činu brisanja dostatno. Ne znamo, na primer, da li je u pitanju pokušaj genocida nad nacijom Jugoslovena (2) (3) (4) ili je u pitanju adminstrativno etničko čišćenje ili možda nešto treće? Kvalifikacija zločina je jako bitna jer odredjuje pravne i političke posledice. Znamo samo to da je ideologija koja stoji iza čina brisanja: militantni anti-jugoslovenski šovinizam koji je na teritoriji Slovenije tokom drugog svetskog rata bio oružje kolaboracije sa fašizmom (5). Počinioci nikad nisu bili pravno progonjeni niti su bili bili javno osudjeni i obznanjeni kao zločinci. Tvrdi se da je njihova krivica zastarela iako zločini nisu ni kvalifikovani.
Takodje pitanje imovine izbrisanih koja je bukvalno oteta nikad nije pokretano a reč je o više hiljada stanova koji su ljudima bespravno oduzeti i nije im bilo dopušteno da svoje stanove iz socijalizma otkupe po neprofitnom “jazbinšekovom zakonu” - kako su to uradili svi drugi žitelji Slovenije. A sporazum o sukcesiji SFRJ izričito zabranjuje razlikovanje na osnovi državljanstva u imovinskom pravu. Cela ova slika pokazuje da je Rekom i posle odluke Evropskog suda za ljudska prava – i možda pogotovu posle njegove presude - veoma potreban u Sloveniji.
Pitanja nezakonitih deportacija izbrisanih Jugoslovena ostaje nenačeto jer je policija navodno uništila svoju dokumentaciju o deportacijama. Medjutim postupak utvrdjivanja činjenica nije ni počet. A ljude su masovno deportavali - autor ovih redova je jedan od onih koje je država prognala po “internom nalogu” a bez sudske odluke. Od zvaničnog broja izbrisanih približno polovina živi izvan njenih državnih granica i kao takvi, po zakonu iste države, nemaju pravo na otštetu. Pravda dakle nije zadovoljena ni kvalitativno ni kvantitativno ali to redakciju Pečata – i njene čitaoce koji žive u "Svetoj zemlji" - ne zanima. Niti je znanje o činu brisanja dostatno. Ne znamo, na primer, da li je u pitanju pokušaj genocida nad nacijom Jugoslovena (2) (3) (4) ili je u pitanju adminstrativno etničko čišćenje ili možda nešto treće? Kvalifikacija zločina je jako bitna jer odredjuje pravne i političke posledice. Znamo samo to da je ideologija koja stoji iza čina brisanja: militantni anti-jugoslovenski šovinizam koji je na teritoriji Slovenije tokom drugog svetskog rata bio oružje kolaboracije sa fašizmom (5). Počinioci nikad nisu bili pravno progonjeni niti su bili bili javno osudjeni i obznanjeni kao zločinci. Tvrdi se da je njihova krivica zastarela iako zločini nisu ni kvalifikovani.
Takodje pitanje imovine izbrisanih koja je bukvalno oteta nikad nije pokretano a reč je o više hiljada stanova koji su ljudima bespravno oduzeti i nije im bilo dopušteno da svoje stanove iz socijalizma otkupe po neprofitnom “jazbinšekovom zakonu” - kako su to uradili svi drugi žitelji Slovenije. A sporazum o sukcesiji SFRJ izričito zabranjuje razlikovanje na osnovi državljanstva u imovinskom pravu. Cela ova slika pokazuje da je Rekom i posle odluke Evropskog suda za ljudska prava – i možda pogotovu posle njegove presude - veoma potreban u Sloveniji.
Medjutim nisu u pitanju samo izbrisani
i nije odluka suda iz Strasbura jedina promena u političkom prostoru
Slovenije vezana za raspad Jugoslavije. Ove godine (2014) je
objavljivanje podataka o medjusobnim vezama nacionalističkih
nomeklatura tokom raspada Jugoslavije koje je objavio nezavisni
istraživački novinar Blaž Zgaga i dokazi koje je ponudio o
medjusobnom koordinaranju u procesu krvavog raspada države te podeli
plena, ozbiljno uzburkalo slovenačku javnost koja je došla do novih
spoznaja o dogadjajima iz nedavne prošlosti. Otvorile su se i brojne
polemike u kojima su učestvovali i sami akteri dogadjanja(6). Sve to
govori da nas pravo utvrdjivanje činjenica i političkih ocena
razdoblja raspada Jugoslavije tek čeka i zbog toga je i nervoza u
vezi delovanja Rekoma velika.
- U SFR Jugoslaviji se preko milion i dvesta hiljada gradjana nacionalno izjasnilo kao “Jugosloven” od tog broja je oko 25.000 živelo u Sloveniji: Statistički kalendar Jugoslavije 1988, Beograd, 1988
- Na popisu stanovnika Slovenije iz 2002 čak 186.998 gradjana (skoro 10%) “nije želelo” ili “nije znalo” da se nacionalno opredeli ili se je izjasnilo kao “nacionalno neopredeljen” što je još u vreme Jugoslavije bilo “šifra” za sve one koji su se izjašnjavali kao “Jugosloveni” ali država nije želela kao takve da ih upiše u svoje knjige. Autor ovih redova opisuje jednu takvu situaciju iz vlastitog iskustva u postu izbris-bloga (na slovenačkom): http://izbris-blog.blogspot.com/2013/03/tekst-katerega-ali-zardin-noce-objaviti.html
- Govor dr. Ljuba Bovcona na Pravnom fakultetu u Ljubljani 22.01. 2013 u kojem optužuje sve slovenačke vlade za kršenje čovekovih prava izbrisani Jugoslovenima i imenuje ideologiju anti-jugoslovenskog šovinizma osnovom za njihovo delovanje (na slovenačkom) : https://www.youtube.com/watch?v=GZ4FzmHeGQs
- Tekstovi i polemike novinara-istraživača Blaža Zgage koji unose nove elemente i perspektivu u razumevanju raspada Jugoslavije (na slovenačkom i pojedini dokumenti na srpskom):
-Blaž
Zgaga: Raniji zapisi:
-Blaž
Zgaga: Nije bila pomoć već trgovina oružjem:
-Blaž
Zgaga: Slovenija je suodgovorna
-Blaž
Zgaga: Odgovor Kučanu:
No comments:
Post a Comment