U FRANCUSKOJ REZOVI OD 50 MILIJARDI EURA

U FRANCUSKOJ REZOVI OD 50 MILIJARDI EURA-ŠTRAJK JE ODGOVOR RADNIKA
Vlada Fransoa Olanda nastavlja politiku Sarkozija! Takozvani Pakt za Evropsku stabilnost (TSCG) izglasan je 29. aprila u francuskom parlamentu. To znači da je parlament Pete republike (koji nije ništa drugo nego glasačka mašina za potvrdjivanje predsedničkih odluka, da bi ove imale privid "demokratičnosti") usvojio rezanje budžeta za 50 milijardi eura u naredne tri godine! Posledice po radničku klasu i narod biće katastrofalne na praktično svim nivoima: za socialno osiguranje, prava zaposlenih, kupovnu moć, komunalne usloge, javno školstvo i demokratiju u celini. Vlada istovremeno namerava da desetine milijardi eura pokloni poslodovcima u takozvanom "paktu odgovornosti". Kao odgovor na ovu politiku francuski radnici će stupiti u štrajk koji se sindikati pripremaju za 15. maj. (Ovo su glavni akcenti u vezi situacije koje prenosim iz pariških "Radničkih novina" )

ZAKAJ SLAVIMO PRVI MAJ?

Dimitar Anakiev
ZAKAJ SLAVIMO PRVI MAJ?

Prevladujoča kultura neoliberalizma briše vse lokalne kulture in predvsem uničuje kulturo delavskega gibanja. Tam, kjer ne more uničiti, preimenuje in spreminja pomen. To še posebej velja za najbolj priljubljena delavska praznika: 8. marec in 1. maj, ki sta mednarodno priznana. Vendar sta ta dva praznika, ki oba označujeta boj delavcev za delavske pravice - bila spremenjena že v obdobju vladavine stalinizma v ne tako zelo jasna pojma: "dan žena" in "praznik dela", ker socialistični birokrati niso želeli poudarjati boja - potrebovali su ubogljive delavce. Vendar oba praznika praznujeta in častita BOJ delavcev  za delavske pravice. Prvi maj obeležuje stavke delavcev, ki so potekale 1886, 1894 in 1919 v Chicagu in Clevelandu in so bile brutalno v krvi zatrte s strani policije. Na stavki v Chicagu leta 1886, v kateri so bili ubiti 4 delavci, so zahtevali 8-urni delavnik!
Neoliberalne institucije danes, pod vodstvom EU, želijo prepovedati simbole delavskega gibanja. Emancipatorne simbole: rdečo zvezdo, srp in kladivo izenačujejo z genocidnimi oznakami fašizma. Poskušajo izbrisati zgodovino delavskega gibanja. Vendar pa je ena od pravic delavcev, imeti pravico do svoje lastne zgodovine - te nima nihče pravice brisati in prepovedati. Boljševiška revolucija in narodnoosvobodilna gibanja po vsem svetu (vključno z našimi) ter njihovi simboli so ponosni del zgodovine delavskega gibanja - ne dovolimo jim, da bi jih prepovedali! Ohranimo simbole in slavno zgodovino delavskega gibanja! Oni jo hočejo prepovedati, zato, da bi skrili njen zmagovalen značaj.

Tovarišice in tovariši, v imenu Zveze izbrisanih delavcev - ZID, vam čestitam Prvi maj - praznik delavskega boja za delavske pravice!

ZAŠTO SLAVIMO PRVI MAJ?

Dimitar Anakiev
ZAŠTO SLAVIMO PRVI MAJ?

Vladajuća kultura neoliberalizma briše sve lokalne kulture a posebno uništava kulturu radničkog pokreta. Tamo gde ne može da uništi preimenuje i menja smisao. To se naročito odnosi na dva najpopularnija radnička praznika: 8. mart i 1. maj koji su medjunarodno priznati. Doduše ova dva praznika - oba obeležavaju BORBU RADNICA I RADNIKA ZA RADNIČKA PRAVA - modifikovana su još za vreme vladavine staljinizma u ne baš jasne izraze "dan žena" i "praznik rada" jer socialistički birokrati nisu hteli da ističu borbu - njima su trebali poslušni radnici. Medjutim, oba ova praznika obeležavaju i slave radničku BORBU za radnička prava. Prvi maj obeležava radničke štrajkove koji su se 1886, 1894 i 1919 odigrali u Čikagu i Klivlendu i bili surovo i u krvi gušeni od strane policije. Štrajk u Čikagu 1886, u kojem su bila ubijena 4 radnika, zahtevao je 8 - časovni radni dan!
Neoliberalne institucije danas, na čelu sa EU, žele da zabrane simbole radničkog pokreta: emancipatorni simboli crvena petokraka i srp i čekić tretirani su kao genocidni znaci fašizma. Pokušava se da se izbriše istorija radničkog pokreta. Ali jedno od radničkih prava je takodje pravo na svoju istoriju koju niko nema pravo da briše i zabranjuje. Boljševička revolucija i narodno-oslobodilački pokreti širom sveta (uključno s našim) i njihovi simboli, ponosni su deo istorije radničkog pokreta - nedozvolimo im da nam ih zabrane!  Odbranimo simbole i slavnu istoriju radničkog pokreta! Oni je zabranjuju zato da bi sakrili njen pobedonosni karakter!

Drugarice i drugovi, u ime Izbrisanih radnika Slovenije, čestitam Vam prvi maj - praznik radničke borbe za radnička prava!

SMRT LJUDINE GUSLARA STOJANA BUBANJE

Dimitar Anakiev

SMRT LJUDINE GUSLARA STOJANA BUBANJE


Danas je do mene došla vest o smrti Stojana Bubanje. Od kako je oboleo čuli smo se svaka 3-4 dana i te razgovore smo provodili disktujući "ozbiljne stvari", kako je Stojan voleo da kaže,  ponajviše politiku našeg Združenja izbrisanih delavcev - ZID, čiji je Stojan bio ne samo ustanovni član več i prvi i dugo vremena jedini inicijator.
U vreme kada je pokret izbrisanih bio na vrhuncu, Stojan je predvodio najaču sekciju Izbrisanih - onu sa Obale, u kojoj je bilo oko 300 članova. Stojan je bio sposoban organizator, pronalazio je sponzore i pomagače, imao poštovaoce, te su izbrisani sa Obale imali uvek najbolju reprezentaciju, svoje odštampane majce i bedževe a organizovali su i vlastite priredbe.
Kasnije, kada je pokret izbrisanih zašao u ćorsokak, Stojan je bio najglasniji kritičar slabog rada i zahtevao osnivanje novog društva koje će smoći snage za samostalnu ulogu u slovenačkom društvu.
Stojan je bio vispren čovek navikao da razmilšja svojom glavom; lažne autoritete nije poštovao i bio je nepodkupiv i nepokolebiv. Dosledno se je držao svojih uverenja i po tome je mogao biti uzor svakom od nas izbrisanih. Do zadnjeg trenutka je učestvovao u radu ZID-a, davao predloge i glasao, tumačio i komentarisao. Jedan od njegovih poslednjih predloga bio je da ZID mora uvesti nagrade za zasluge koje će se zvati "radnik" i "udarnik", jer smatrao je da naziv "radnik" vredi više od plemićkih titula: "Nema veće časti nego nazvati se radnikom", bila je jedna od njegovih zadnjih misli koje je podelio samnom u razgovoru.
Stojan je umro mlad, bio je 1958 godište. Njegovog sina Mladena i ženu sam upoznao a kćerku nisam. Stojan je došao na Obalu kao vodnik JNA po ugovoru da komanduje graničnom karaulom a ostao je celi život. Bio je omiljen medju ljudima, naočit, elokventan i stasit - pravi potomak ljutog crnogorskog kamena. Više puta mi je usput recitovao stihove iz Gorskog Vijenca, mnogo puta govor ukrašavao metaforom a zborio je direktno i otvoreno, često začinjavao reči pošalicama. Kao Crnogorac i čovek mnogih talenata, isticao se i kao pevač i guslar narodnih pesama. Prošle godine, molio me je da napišam za njega jednu političku pesmu. Napisao sam u eklektičkom narodnom stilu, imajuću u mislima "Ide Tito preko Romanije" pesmu "JANŠA IN MUSSOMELI PREČKATA JELOVICO". U interpretaciji Stojana Bubanje ova je pesma ubrzo postala internetni hit, skupvši u samo jednoj nedelji više od hiljadu gledaoca. Evo te pesme i Stojana:

https://www.youtube.com/watch?v=5ST4_7wWi5A

Neka mu je slava i hvala, ljudini, guslaru, narodnom oficiru i aktivisti,  Stojanu Bubanji!

Slovénie : ce sont les ouvriers yougoslaves que l’on a « effacés »

Novosti

Publié dans la presse : 24 mars 2014
Mise en ligne : dimanche 27 avril 2014

Slovénie : ce sont les ouvriers yougoslaves que l’on a « effacés »

Traduit par Jovana Papović

Huit mois après l’indépendance de la Slovénie, 25.671 habitants étaient rayés des registres civils, devenant de la sorte des sans-papiers dans le pays où ils vivaient depuis des années, où certains étaient nés. Le réalisateur Dimitar Anakiev est l’un de ces effacés. Toujours militant, il analyse la la volonté délibérée « d’effacer » la classe ouvrière yougoslave et ses idéaux de « fraternité et d’unité ».
Propos recueillis par Srećko Pulig


Dimitar Anakiev est réalisateur indépendant, romancier et poète. Il est né à Belgrade et a étudié la médecine à Niš avant de s’installer en 1987 en Slovénie. Un an après le démembrement de la Yougoslavie, il s’est retrouvé victime du « nettoyage ethnique administratif » des listes de la citoyenneté slovène. Il a été l’un de ceux que l’on a appelé « les effacés » : il a vécu les dix années suivantes sans papiers, devenant ainsi l’un de ces prisonniers invisibles » de la Slovénie. Il est aujourd’hui à la tête d’une association de défense des droits des effacés : l’Association des ouvriers supprimés.

Novosti : Pouvez-vous nous rappeler en quoi consiste le phénomène des « effacés » ?

Dimitar Anakiev : La question de l’interprétation de cet événement est cruciale et c’est autour de cette interprétation que les débats se poursuivent depuis plus d’une décennie. Le problème, c’est que l’on essaye de cacher la question de la destruction d’une classe, qui est sous-jacente à cet événement. Le 26 février 1992, huit mois après la déclaration d’indépendance du pays, le gouvernement slovène a effacé des registres officiels 25.671 citoyens originaires d’autres régions de Yougoslavie. Parmi ces gens, il y a plus de 6.000 enfants nés en Slovénie et un grand nombre de personnes adultes également nées en Slovénie. Tous ces gens ont perdu le droit de vivre dans ce pays. Sans papiers, ils ont perdu tous leurs droits, et sont devenus des individus en situation irrégulière, sans identité, sans adresse, sans histoire et sans avenir. Cela veut dire qu’ils ont été dépouillés, qu’on leur a pris leur appartement, leur retraite, leurs allocations sociales, leur droit à être scolarisé. Ils ont ensuite été délogés et déportés. Moins de la moitié de ces effacés ont pu rester en Slovénie. Des gens qui avaient contracté des mariages mixtes ont mis dix ans à comprendre qu’ils étaient les victimes d’une action criminelle officielle et ont tardé à entamer un combat organisé. Tous les gouvernements slovènes, de droite comme de gauche, ont le même discours vis-à-vis des effacés.

Novosti : La mobilisation n’a pourtant pas tardé... Beaucoup d’organisations de défense des droits des effacés ont vu le jour.

Dimitar Anakiev : C’est vrai, mais avant même la récupération par l’industrie du secteur civil qui a essayé de recycler le mouvement et de le transformer en un phénomène apolitique, les premières initiatives avaient été infiltrées par des cadres des organes d’État. Ils étaient officiellement là pour nous aider, mais ils avaient en fait le devoir de subordonner le mouvement, de le réorienter et de canaliser son énergie afin de lui empêcher de nuire et de faire du bruit. C’est ainsi que tous les effacés ont été transformé en zombies. Le secteur civil est venu ensuite. Avec l’aide d’un grand nombre d’intellectuels, principalement de gauche, une terminologie indispensable à la mise en boîte du problème à été créée. On nous a rendu plus « écologiques », plus « propres », on a essayé de faire de nous de parfaits produits de la démocratie capitaliste. On ainsi entendu dire que les effacés étaient les vecteur du problème de la « nationalité profane » ou de la « nationalité latérale », ou encore de l’inévitable « migration européenne »...

Novosti : L’Association des Ouvriers Supprimés (Združenje izbrisanih delavcev, ZID) se présente comme le résultat d’une scission idéologique au sein de l’Association officielle des effacés.

Dimitar Anakiev : La naissance de ZID est le résultat de la maturité politique d’un grand groupe de militants de l’Association des effacés. Nous avons plus de vingt ans d’expérience de la vie en tant que hors-la-loi, en marge de la société, de déportation, de menace et autres humiliations, mais aussi de confrontations politiques. Cette expérience nous a rendu plus mûrs sur le plan politique. Nous ne sommes pas un groupe de volontaires qui comprend le marxisme comme un objet de décoration. Nous avons compris que nous jouions un match truqué, où les arbitres changent les règles sans cesse et nous avons voulu créer les conditions d’un vrai combat politique qui expliquerait la situation dans laquelle nous nous trouvons. Notre message est que le vrai combat politique n’est pas envisageable sans le marxisme. Le véritable combat politique est la lutte des classes. La nouvelle terminologie créée pour parler de notre problème ne sert qu’à escamoter ces analyses marxistes et sociologiques. Nous avons aussi compris que l’effacement des ouvriers yougoslaves des registres slovènes et un acte contrerévolutionnaire inédit. Dans tous les Balkans et le sud-est de l’Europe, on a départagé la masse ouvrière sur des critères nationaux pour la dépouiller de ses biens et de ses droits. La privatisation mafieuse n’aurait jamais pu voir le jour dans un climat de fraternité et d’unité entre les peuples.

Novosti : Il est très intéressant de remarquer que les victimes civiles d’hier, victimes du système d’État slovène, se reconnaissent maintenant comme les travailleurs d’un État jadis unifié, qui ont été privés de leurs droits. Pourquoi les intellectuels slovènes n’ont-ils jamais abordé la question sous cet angle ?

Dimitar Anakiev : Il n’est pas simple d’être un intellectuel indépendant en Slovénie, car le pays est petit et l’État contrôle tout. Si vous travaillez à l’Université, vous ne pouvez pas être indépendant. Sur ce versant ensoleillé des Alpes, vous trouverez le plus grand centre académique de récupération et de recyclage du marxisme de toute l’Europe de l’est. Je ne sais pas si c’est le révisionnisme de gauche ou de droite qui est le plus développé. Ces deux formes de révisionnisme du marxisme ont été élevées au niveau de sport national en Slovénie, peut-être même encore plus développé que le ski... Je crois que c’est le rôle qui a été attribué aux intellectuels slovènes par l’UE quand ils ont abandonné le socialisme. C’est un rôle pervers, mais tout à fait dans la logique des choses, si on se souvient que la Slovénie a tout d’abord été créée par le Mouvement de Libération Nationale (NOB) et par la révolution socialiste. Qui pourrait mieux que les intellectuels slovènes discréditer le marxisme ? Les impérialistes de l’UE savent très bien distribuer les rôles à leurs vassaux. Il est évident que dans un tel climat, personne ne va user d’arguments marxistes, même s’ils sont indispensables - ou bien justement pour cette raison.

Novosti : Quelle est la situation actuelle de votre association et quelles sont les actions que vous entendez mener ?

Dimitar Anakiev : Nous devons faire face à des problèmes complexes, mais les qualités de notre groupe de combat sont nombreuses, je suis fier de ces gens qui vivent dans ces conditions depuis plus de vingt ans et continuent à se battre de toutes leurs forces, de façon dynamique et prudente. Nous devons faire face à une obstruction permanente de la part de l’État qui s’efforce de nous faire des croche-pieds à chaque pas et nous devons user de toutes nos forces pour ce combat. Ils nous épuisent sans relâche depuis vingt ans. Nous devons faire face à des procès et à toutes formes d’attaques, et beaucoup de nos membres doivent faire appel à des instances judiciaire d’un niveau plus élevé pour faire valoir leurs droits. Nous avons à mener un combat clair et strict dans la plus pure tradition marxiste, classique dans sa forme. Nous publions notre bulletin mensuel, bientôt nous mettrons en ligne notre magazine intitulé La vérité, car nous estimons que l’éducation est indispensable, vire primordiale. C’est pour cette même raison que nous faisons des films. Notre priorité est de nous mettre en lien avec les camarades syndicalistes slovènes et avec tous les militants des mouvements ouvriers qui se battent contre la néo-colonisation des Balkans, de l’Europe et du monde entier. Nous travaillons donc à la création d’un front de lutte des classes commun.

http://balkans.courriers.info/article24581.html

HRBTENICA V POLITIKI

Dimitar Anakiev
HRBTENICA V POLITIKI

Sovražni prevzem Pozitivne Slovenije s strani Alenke Bratušek, Karla Erjavca in Gregorja Viranta (pa morda še koga) ni uspel. Pokazalo se je da Zoran Janković ni podkupljiv. Spopad vizionarja z aparatčiki se je končal z (ne)pričakovano zmago prvega. Zoran Janković je z začasnim umikom omogočil mnoge pozitivne procese v deželi, ki ne samo da je kolonizirana s strani EU, temveč tudi globoko korumpirana in že politično degenerirana, čeprav še nepolnoletna. Janković je omogočil tudi ozakonjenje odškodninske sheme za izbrisane, ki ni bog ve kaj, ampak bo verjetno pomagala k ohranitvi življenja, tistim izbrasanim, ki jo bodo dočakali. Jankoviću ne bo lahko politično preživetje v deželi, ki povzdiguje povprečnost in skonjen hrbet. Napade varuhov "državotvornosti" je doživel in jih še doživlja iz vseh strani. Na delu je medijski linč in sprenevedanje o naravi posega v Pozitivno Slovenijo, ki ga je začel že Joe Mussomeli po zmagi Jankovića na volitvah. Hočejo ga politično pokopati, ker noče sprejeti njihovih pravil igre. Je pa še živ in ni rekel zadnje besede. Na nek zelo specifičen način je Janković zadnja šansa za ohranitev kakšne dignitete poražene dežele Slovenije.



https://www.dnevnik.si/slovenija/odlocitev-o-nadaljnjem-vodenju-vlade-bo-bratuskova-sporocila-v-torek

KAPITALISTIČKA DRŽAVA JE NEPRIJATELJ RADNIČKE KLASE I NARODA

Dimitar Anakiev
KAPITALISTIČKA DRŽAVA JE NEPRIJATELJ RADNIČKE KLASE I NARODA
(Dodatak diskusiji na "Levom samitu Srbije")

Baš na rodjendan Vladimira Iljiča Lenjina, 22. aprila, obskurno tajkunsko trubilo, portal "E-novine" (trubilo liberalnih tajkuna), doneo je propagandni tekst sa ciljem manipulacije i pasivizacije radničke klase: "Radnička prava nisu neprijatelj države"(1). Ovaj naslov je manipulativna inverzija stare marksističke teme "Kapitalistička država je orudje vladajuće klase" koju je u knjizi "Država i revolucija" obradio baš Vladimir Ilič. Lenjinovu knjigu inače u Sloveniji, državi “slobodarske” EU, više ne možete naći. Jedan primerak doduše postoji u NUK-u, centralnoj "Narodnoj i univerziteskoj knjižnici", medjutim taj jedan primerak čuva se u magacinu i da bi ste ga dobili par sati na čitanje morate knjigu pre toga naručuti da vam se donese, samo za vas, iz magacina. Procedura traje par dana i pokazaje kako je državi stalo da ukloni nepoželjne knjige i nepoželjne teme, iz javnog saobraćaja. Za ovu redukciju ne postoji nikakav ekomski ili tehnički razlog, jer reč je o knjizi koja je u prethodnom režimu bila široko dostupna. U pitanju je specifičan oblik političke cenzure. Medjutim, u formalno pravnom smislu knjiga nije zabranjena – jedan javno dostupan primerak postoji u državi od 2 miliona ljudi, a taj primerak je otežano dostupan... Autor ovih redova je 1996 bio svedok organizovanog spaljivanja marksističke literature na lomačama koje su veoma podsećale na Hitlerove lomače štetnih knjiga. Jedna od tih vatri grejala me je na parkingu pored školske biblioteke u Tolminu... Ali vratimo se našoj temi: kapitalistička država jeste neprijatelj radničkih prava i ko govori drugačije laže i namerno zavodi narod. Ne treba biti veliki marksista da bi se shvatilo činjenično stanje putem zdrave pameti: da li je činjenica da je feudalna država štitila interese plemstva i crkve? Nepobitna činjenica. Svi mi koji smo živeli u socijalizmu znamo da je socijalistička država štitila interese radničke klase (tzv. "diktatura proletarijata") dok je kapitalistička klasa bila podvrgnuta eksproprijaciji imovine i progonu. To je takodje nepobitna činjenica. Vidimo dakle na delu istinitost marksističke tvrdnje da je "država orudje vladajuće klase". Zašto se onda proturaju laži da je buržoaska država, koju karakteriše diktatura kapitala - "neutralna"? Navodno ta država, gradjanska država, ne štiti interese kapitala koji su sukobljeni sa interesima radnika i sukobljeni su sa radničkim pravima. Zar je moguće da neko danas širi tako očite laži iako svi znamo da “u zadnjih par decenija plate ne rastu a krupni vlasnički kapital je na svetskoj ravni porastao za 30-50%” (2). Na forumu "Levi samit Srbije" pokušali smo skromnu diskusiju na ovu temu koja je na porobljenom i kolonizovanom Balkanu - na Balkanu koji je na kolenima - još uvek TABU. U cilju nastavka te diskusije navodim ovde dobro poznate slučajeve iz sveta koji su se nedavno desili, i koji se svaki dan dešavaju ponovo i svuda:

RADNIČKA PRAVA (POLITIKA):

-Guverner američke države Viskonsin, Skot Voker, 2011 ukida pravo na kolektivne ugovore radnika u ovoj državi. Sledeli su protesti radnika od 14 februara do 16 juna 2011 ali nisu uspeli ništa da promene - odluka države Viskonsin je i dalje na snazi.

-U Mendelinoj "demokratskoj" republici JAR ("Južno afrička republika", država koju većinsko crnačko stanovništvo zove Azanija ali to nikog nije briga) avgusta 2012 izbili su štrajkovi rudara u rudnicima dijamanata u pokrajini Marikana. U ovoj prebogatoj državi 15 miliona ljudi živi sa manje od 1 dolara na dan (30 dolara mesečno) a 80% mladih nema dostup do bilo kakvog obrazovanja. Rudari u Marikani tražili su od multinacionalnih kompanija koje odnose dijamante iz njihove zemlje na Zapad povećanje dnevnica od nekoliko centi. Mendelina policija je otvorila vatru na štrajkače i ubila na licu mesta 44 rudara dok je 78 ranila. Nije velika tajna da se dijamantima iz JAR održava kurs američkog dolara i britanske funte - na robovskom radu radnika u JAR počiva svetski kapitalistički poredak.

-U kanadskoj državi Alberta je zakonski zabranjen štrajk javnih radnika od 1977. Medjutim 2013 ova država donosi zakon kojim se zabranjuje svim medijima (državnim i privatnim) da donose informacije o radničkim štrajkovima.

-Slovenačka država, članica EU, nema zakon kojim bi progonila poslodavce za ne isplaćivanje plata,  socijalnog i zdravstvenog osiguranja svojim i stranim  radnicima. Zato je pljačkanje radnika u "neutralnoj" Sloveniji masovna pojava. Da bi radnik došao do svog novca mora da tuži poslodavca a kakve su mogućnosti da na sudu, ako uopšte ima novca da plati proces i advokata, dokaže pljačku su druga priča.

-Američki vrhovni sud je 2011 odbacio tužbu više hiljada radnica najvećeg svetkog trgovca Vel-Mara zbog seksualnog zlostavljanja koje doživljavaju na radnom mestu (jedna od stavki je niža ženska nadnica od muške na istom radnom mestu). U obrazloženju vrhovni sud je konstatovao da ovako masovna i "sve američka" tužba ima "klasni karakter" i da zato ne želi da je podrži.

RADNIČKA PRAVA (UMETNOST):

U SFR Jugoslaviji svi znamo kako je lokalni bonapartistički režim u vreme socijalizma proganjao umetničke stvaraoce koji mu nisu bili po volji: pisce, pesnike i režisere. Na primer, slučaj Žike Pavlovića kome nekoliko filmova nisu primili na festival u Puli i  neprijatnosti za njegovu karijeru su dobro poznate: sve zato što je kritikovao režim. Medjutim, vrlo malo ili nimalo znamo kako kapitalističke države obračunavaju sa umetnicima čiji rad ne odgovara kapitalističkoj vlasti. Kod nas na brdovitom Balkanu i ravničarskoj srednjoj Evropi a i na sunčanoj strani Alpa se sistematski sprovodi kampanja glorifikacije buržoaske (gradjanske) države od strane najšireg kruga javnih radnika.
Već je Kžištof Kješlovski, autor koji je živeo i u staljinističkoj Poljskoj i na kapitalističkom Zapadu, u svojoj autobiografiji pisao da je cenzura u socijalizmu bila banalna i u suštini lako premostiva zbog svoje naivnosti (podršku Zapada autorima koji su bili “prozapadni” da ne pominjemo), dok je kapitalistička cenzura perfidna, skrivena i po karakteru totalitarna: jednostavno ti ne daju pare da živiš, bez potrebe da išta zabranjuju. Nekako slično gore pomenutoj cenzuri odredjenih dela marksistične literature. Ali da ne bi pomislili kako je kapitalistička cenzure samo pasivna i teško uočljiva akcija protiv nevidljivog subjekta navodim nekoliko dobro poznatih drastičnih primera koji nikako nisu usamljeni:

-Prilikom snimanja igranog filma holivudskog režisera Herberta Bibermana "Sol zemlje", 1954, koji tematizira štrajk rudara u Novom Meksiku, SAD su preko sindikata zabranile glumcima da učestvuju u filmu a svim laboratorijama u zemlji zabranile da razviju film. Kasnije su zabranile za 50 godina prikazivanje filma u bilo kom bioskopu u Americi (bio je prikazan samo u par sindikalnih bioskopa). I još više - tokom snimanja su angažovale mafijske grupe da napadaju scene snimanja, automobili režisera i saradnika bili su nekoliko puta prorešetani iz automatskog oružja, a scene porušene i uništene. Vrhunac je bio organizovanje otmice meksičke glumice (glavna uloga u filmu) Rosaure Revueltas i njena ilegalna deportacija u Meksiko sa zabranom ulaska u SAD. Ova državna otmica je praktično uništila njenu karijeru, valjda slično karijeri Žike Pavlovića, a režiser je usred filma morao da nadje zamenu za Rosauru.

-Japanski režiser Micho Sato je 1983 počeo da radi dokumentarni film Yama -Yararetara Yarikaese (Yama – Napad na napad) film koji tematizira sindikalnu problematiku, odnosno kako desničarske grupe i yakuze (mafija) deluju protiv sindikata Sogidan u Tokijskom kvartu San'ya. Nakon dve sedmice snimanja bio je na smrt izboden nožem a ubica nikad pronadjen. Sledeće godine je njegov kamerman nastavio snimanje filma ali je ubrzo i on bio ubijen (ovaj put su ubicu "našli" i osudili na 15 godina zatvora). Ipak montažer filma je sa drugim saradnicima uspeo da u strogoj tajnosti završi film 1986 ali je japanska državna cenzura odmah po pojavi filma izdala zabranu za prikazivanje i do danas nije nigde prikazan, čak ne postoji ni jedna piratska kopija na YouTube. Toliko da se zna šta znači državna cenzura u gradjanskoj demokratiji.

-Kolumbijski nobelovac Gabrijel Garsija Markes je samo zbog javnih izražavanja simpatija prema levici u Južnoj Americi bio upozoren mafijskim kanalima da nije zdravo za njegov život da nastavi da živi i radi u Kolumbiji. Pobegao je prvo za Francusku i tamo živeo neko vreme a zatim se nastanio u Meksiku. Nikad više nije nogom kročio u rodnu Kolumbiju uprkos slavi u domovini.


Znajući sve ovo, a reč je o probranim mrvicama, kako treba gledati na ljude koji pišu da je "kapitalistička država neutralna" ili da "radnička prava nisu neprijatelj države"? Ja mislim da svi koji sebe smatraju levičarima moraju razodevati laži i ukazivati na istinu. U tom smislu je neprekidno informisanje koje vrši Levi samit Srbije i društvo Ravnopravnost korisno i neophodno. Pogledajmo medjutim mehanizam kako se potura kapitalistička propaganda. Mehanizmi laganja naroda su vrlo suptilni i uglavnom su bazirani u principu da su laž i istina pomešani tj. laž se meša i prikriva sa naizgled bezazlenim ili dvosmislenim podacima. Prefesionalni propagandist gradjanske države, Petar Luković, uzima izjavu profesionalnog slovenačkog sindikaliste Dušana Semoliča koja glasi: "Radnička prava nisu neprijatelj države i blagostanja, već uslov za njih". Naizgled je sve u redu ali primećujemo da je pojam "država" malo proširen, uz ovaj pojam pridodat je i pojam "blagostanje". Ovo proširenje pojma države omogućava da izjava funkcioniše kao naizgled logički tačna, jer zaista, na prvi pogled, radnička prava nisu sukobljena sa "državom blagostanja". Ali koja je to “država blagostanja”?
"Država blagostanja" je buržoaski propagandni mit, koji se stvarao u doba hladnoratovskog takmičenja sa Sovjetskim savezom pa su tad stvarali social-demokratske države sa jakim i bogatim javnim sektorom; na tom mitu još jašu samo levi oportunisti i birokratizovani sindikalisti. Desnica više ne smatra za potrebnim da upotrebljava ofucanu laž jer je ojačala i može joj se da govori istinu a istina je uništavanje radničkih prava svuda i na svakom mestu, uz sveopštu pljačku ljudi i javnog sektora putem politike tzv. "štednje". Luković dakle uzima Semoličevu ideološku laž kao istinu i redukuje je na grubu propagandnu floskulu da su kapitalistička pljačkaška država i radnici prijatelji. Obično propagandni portali poput E-novina "kupuju" svoju "levičarsku" kredibilnost napadanjem na nacionalizam. Međutim nacionalizam je desničarska tema čak i tad kada se napada ako se ne otkriva njegov klasni koren i ako se ne ukazuje na njegov klasni karater. Takav truli, kvazi levičarski, kompromis su E-novine, sa prodavanjem (ko želi da kupi) liberalizma kao surogata za levicu. A mi to moramo da demaskiramo i da nazivamo pravim imenom. Svuda i na svakom mestu. To je zadatak levice vredne svojeg imena, jer samo istina može doneti promene. A laž je maskirna uniforma neprijatelja radničke klase i naroda, ljigava maskirna uniforma tajkunista i saradnika.

(1)http://www.e-novine.com/drustvo/102142-Radnika-prava-nisu-neprijatelj-drave.html
(2) Podatke je izneo bivši slovenački ministar Dušan Keber u emisiji "Odmevi", prvi program RTVSLO u 22:00, dana 22.04.2014

UKRAJINA, RUSIJA IN BALKAN

Dimitar Anakiev
UKRAJINA, RUSIJA IN BALKAN

Neoliberalističen naskok na Ukrajino s pomočjo neofašistične pete kolone in "Jugoslovenizacija" te dežele, ki jo je že Bismark imenoval "ključ za okupacijo Rusije", odpira strateška vprašanja, ki se nanašajo na usodo Vzhodne Evrope in tudi na Evroazijo kot celoto... Glavni strateg Evroazijske geopolitike ZDA je že dlje časa ameriški strateg poljskega rodu Zbigniew Brzezinski, bivši svetovalec za varnostna vprašanja Jimmija Carterja, človek ki je izumil in udejanil  "sanitarni koridor" okrog Sovjetske zveze (politika izolacije in izčrpavanja z ustvarjanjem nenehne napetosti in  konfliktov v soseščini) in je tudi idejni tvorec tajne varnostne operacije CIA, ki je ustvarila talibansko opozicijo takratni pro-sovjetski vladi v Kabulu, ki je privedla do sovjetske intervencije v Afganistanu in posledično do zloma Sovjetske zveze. Zbigniew Brzezinski je provokacijo CIA v Afganistanu, večkrat imenoval za "genialno zamisel", posledični islamski radikalizem z Al Kaido pa kot "majhno ceno, ki so jo ZDA morale plačati za uničenje komunizma..." Sin Zbigniewa Brzezinskega, Mark Brzezinski, je danes svetovalec za varnost v Obamini vladi in zato opažamo strategijsko kontinuiteto nenehnih obmejnih konfiktov okoli Rusije, ki je zaradi svojega bogastva, pravi cilj politike neoliberalizma v Evroaziji. Brzezinski starejši je večkrat omenjal strategijo naskoka na Rusijo z metodo imenovano "rollback", ki so jo uporabili v Jugoslaviji in Ukrajini po znani shemi: 1. peta kolona (opiranje na neofašistične skupine in posameznike in tradicijo kolaboracije z fašizmom in nacizmom iz druge svetovne vojne) 2. coup d'etat v obliki "mavrične revolucije" 3. kosanje in slabitev države z namenom izčrpavanja naravnih virov (neokolonializem).
V tekstu "Geostrategija za Evroazijo" iz 1997, Zbigniew Brzezinski meni, da bi se Rusijo moralo razkosati na tri države: Evropsko Rusijo, Sibirsko Republiko in Republiko Daljnega Vzhoda(1). Tako bi multinacionalne korporacije prišle do ruskega bogatstva, Rusijo pa uničile in kolonizirale–star načrt, ki ga je onemogočila Oktobrska revolucija in ustanovitev močne Sovjetske zveze. Ali je zdaj prišel trenutek resnice za Rusijo?
Vidimo, da se super-tajkun Putin odziva podobno kot Milošević, se pravi, sprejema vlogo imperialistične kolaboracije pri kosanju Ukrajine upajoč, da se bo izognil njeni usodi. Če pa to ne bo mogoče, kar je zelo verjetno, bo še vedno lahko igral vlogo vazala in guvernatorja v enem od razkosanih delov Rusije. Vprašanje je ali je obstajala druga možnost za Putina in ali je obstajala druga možnost za Miloševića, kot to, da sta postala orodje ZDA in neoliberalne kolonizacije? Zdi se da ne, ker brutalnost neoliberalizma ne pozna meja.

Vprašanje je kako potem opredeliti politiko anti-kolonialnega odpora na Balkanu, ko vidimo da se z lahkoto podirajo večji in močnejši državni sistemi? Kot edina mogoča pot se kaže politika nove socialistične združitve etnično razkosanega Balkana -začevši z izobraževanjem in političnim razodetjem kot katalizatorjem in nosilcem vloge združevanja - ker razkosani Balkan, tako kot razkosana Bosna, ne more biti nič drugega kot kolonija.



(1) Behind the Ukraine, Brzezinski wrote in 1997, a second step needed to be prepared. "Given the country's size and diversity, a decentralized political system and free-market economics would be most likely to unleash the creative potential of the Russian people and Russia's vast natural resources. A loosely confederated Russia -- composed of a European Russia, a Siberian Republic, and a Far Eastern Republic -- would also find it easier to cultivate closer economic relations with its neighbors. Each of the confederated entities would be able to tap its local creative potential, stifled for centuries by Moscow's heavy bureaucratic hand. In turn, a decentralized Russia would be less susceptible to imperial mobilization" (Geostrategic for Eurasia, Foreign Affairs, 1997).

What is at stake, behind this, are the immense natural resources -- Russia's mines, natural gas and oil. It is the "useful Russia" -- just like what the Brookings Institute said, in 1993, of Africa, when speaking of a "useful" Africa (its wealth) and a "useless" Africa (the Africans).

UKRAJINA, RUSIJA I BALKAN

Dimitar Anakiev
UKRAJINA, RUSIJA I BALKAN

Osvajanje Ukrajine od strane neoliberalističnih sila pomoću neofašistične pete kolone i "Jugoslavenizacija" te države koju je već Bizmark imenovao "ključem za okupaciju Rusije", otvara strateška pitanja koja se odnose na celu Istočnu Evropu a takodje i na Euvroaziju kao celinu... Glavni strateg Evroazijske geopolitike SAD je već poduže američki analitičar poljskog porekla Zbignjev Bžežinski, bivši savetnik za bezbednostna pitanja Džimija Kartera, čovek koji je izmislio i ostvario "sanitarni koridor" oko Sovjetskog saveza (politika izolacija i iscrpljivanja sa generiranjem neprestane napetosti i konflikta u susedstvu) i koji je takodje idejni tvorac tajne bezbednoste operacije CIA pomoću koje su stvorili talibansku opoziju tadašnjoj pro-sovjetskoj vladi u Kabulu, koja je dovela do sovjetske intervencije u Avganistanu i posledično do sloma Sovjetskog saveza. Zbignjev Bžežinski je više puta provokaciju CIA u Avganistanu nazvao "genijalnom zamisli" a posledični islamski radikalizam sa Al Kaidom "malom cenom koju su SAD morale platiti za uništenje komunizma..." Sin Zbignjeva Bžežinskog, Mark Bžežinski, je danas savetnik za bezbednost u Obaminoj vladi i zato je vidljiva kontinuiteta neprestanih pograničnih sukoba oko Rusije, koja je zbog svojeg bogatstva, pravi cilj politike neoliberalizma u Evroaziji. Bžežinski senior je više puta spomenuo strategiju osvajanja Rusije pomoću metode "rollback", koju su primenili u Jugoslaviji i Ukrajini po poznatoj shemi: 1. peta kolona (oslanjanje na neofašistične grupe i pojedince i tradiciju kolaboracije sa fašizmom i nacizmom iz drugog svetskog rata) 2. coup d'etat u obliku "plišane revolucije". 3. komadanje i slabljenje države z namerom eksploatacije prirodnih resursa (neokolonijalizam).
U tekstu "Geostrategija za Evroaziju" iz 1997, Zbignjev Bžežinski piše da bi Rusiju trebalo podeliti na tri države: Evropsku Rusiju, Sibirsku Republiku i Republiku Dalekog Istoka (1). Tako bi multinacionalne kompanije došle do ruskog bogatstva, dok bi Rusiju uništile i kolonizirale - stari plan, koga je onemogućila Oktobarska revolucija i stvaranje moćnog Sovjetskog saveza. Dali sada dolazi trenutak istine za Rusiju?
Vidimo da se super-tajkun Putin odaziva slično kao Milošević, znači prihvata ulogu imperijalne kolaboracije u komadanju Ukrajine nadajući se da će izbeći njenu sudbinu. Ako to ne bude moguće, što je vrlo verovatno, još uvek mu ostaje mogućnost uloge vazala i gubernatora jednog od komada raskomadane Rusije. Pitanje je da li uopšte postoji druga mogućnost za Putina i da li je postojala druga mogućnost za Miloševića, od toga, da su postali orudje u rukama SAD i neoliberalne kolonizacije? Čini se da ne, jer brutalnost neoliberalizma ne poznaje granice.

Pitanje je kako onda opredeliti politiku anti-kolonijalnog otpora na Balkanu, kad vidimo da sa lakoćom padaju veći i moćniji državni sistemi? Izgleda da bi jedina moguća politika morala biti politika novog socijalističkog ujedinjenja Balkana - počevši sa edukacijom i političkim ogoljivanjem kao katalizatorem i nosiocem uloge udruživanja - jer raskomadani Balkan, baš kao raskomadana Bosna - ne može biti ništa drugo nego kolonija.

(1) Behind the Ukraine, Brzezinski wrote in 1997, a second step needed to be prepared. "Given the country's size and diversity, a decentralized political system and free-market economics would be most likely to unleash the creative potential of the Russian people and Russia's vast natural resources. A loosely confederated Russia -- composed of a European Russia, a Siberian Republic, and a Far Eastern Republic -- would also find it easier to cultivate closer economic relations with its neighbors. Each of the confederated entities would be able to tap its local creative potential, stifled for centuries by Moscow's heavy bureaucratic hand. In turn, a decentralized Russia would be less susceptible to imperial mobilization" (Geostrategic for Eurasia, Foreign Affairs, 1997).

What is at stake, behind this, are the immense natural resources -- Russia's mines, natural gas and oil. It is the "useful Russia" -- just like what the Brookings Institute said, in 1993, of Africa, when speaking of a "useful" Africa (its wealth) and a "useless" Africa (the Africans).

ALI SE BODO SINDIKATI KONČNO PREBUDILI?

ALI SE BODO SINDIKATI KONČNO PREBUDILI? V "SAMOSTOJNI SLOVENIJI" SO SINDIKATI ODLOČNO REAGIRALI LE PROTI JANŠINI VLADI, MEDTEM KO SO DO "LEVIČARSKIH" VLAD PRIZANESLJIVI, KAR JE POPOLNI NONSENS, KER V TAKOIMENOVANI "NEODVISNI SLOVENIJI" TAKO "LEVICA" KOT "DESNICA" SLUŽITA LE BRUSULJU IN POLITIKI NEOLIBERALIZMA. BOJ PROTI "VARČEVANJU" JE TISTA TOČKA NA KATERI SINDIKATI LAHKO POKAŽUJU DA SO ZAVEZANI DELAVCEM IN NE LE DOLEČENIM SEGMENTOM POLITIKE, tekst v DELU: http://www.delo.si/novice/politika/ce-bo-vlada-vztrajala-bodo-sindikati-stopnjevali-pritisk.html

"Ukraine on the Verge of Civil War" (Le Monde) Who Is Responsible?

"Ukraine on the Verge of Civil War" (Le Monde) Who Is Responsible?


From : Informations ouvrieres, weekly newspaper of the Independent Workers Party of France (POI) – April 16, 2014


"Ukraine on the Verge of Civil War" reads the headline of the French daily Le Monde (April 15). In statements by U.S. and European leaders it is, of course, Russia, Putin and "agents provocateurs" who are the ones "sowing trouble," and "pro-Russian militia" who are occupying administration buildings (1). Blood was once again shed in Ukraine, in the east of the country in the town of Slavyansk, when the forces of the SBU [the Ukrainian ex-KGB] anti-terrorist center launched an attack against the militants who were occupying governments buildings.

Provocations

"An anti-terrorist operation has begun", declared the Ukrainian Home Minister. The Neo-Nazi group Provyi Sektor immediately put its armed groups at the government's disposal, in order to "maintain law and order."  Meanwhile, Irina Farion of the far-right party Svoboda, which is a member of the government coalition, declared that "creatures who take to the path of separatism deserve to die." Farion is also the author for the draft bill on official languages which threatens to forbid the Russian language . . . although Russian is the native language of half the population of Ukraine.

The CIA Director's "Private" Visit

While such provocations have not let up over the past two months, and given the brutal austerity plan signed at the end of March with the IMF, there is no need for "Russian agents" to bring tens of thousands of Ukrainians out into the streets in all the cities of the eastern part of the country: Donetsk, Kharkov, Lugansk and others, but also in Odessa, in the south. In these cities, sporadic occupations of official government buildings had begun weeks ago. But things were cranked up a notch on April 13, with the assault that was ordered in Slavyansk. On the eve of that decision by the Ukrainian authorities, the director of the the CIA, John Brennan, made a "private visit" (sic) to Kiev. This was revealed by a source in the Ukrainian parliament to the Russian agency Interfax -- a visit that the White House was forced to acknowledge. Pure coincidence? (2)

 Washington Pours Oil on the Fire

Behind the official claims of "de-escalation" coming out of Washington, Brussels and Paris, the leaders of the United States, the European Union and NATO keep pouring oil on the fire. The U.S. administration has announced another visit by the U.S. vice president to Kiev, as a show of support. At the United Nations, the U.S. ambassador has hammered on the theme, "This instability [in the east of Ukraine] was written and choreographed in and by Russia." On April 8 and 9, more than 250 political and military heads met at a NATO seminar in Paris (including the French minister Le Drain), where the need to "prepare a readiness action plan . . . to reinvest in . . . defense and . . . to reinforce the transatlantic bond" was reaffirmed.

No one contests that the Russian government is seeking to defend its own interests in this affair. But contrary to what the permanent disinformation campaign claims -- and what the patriotic declarations coming out of the Kremlin likewise affirm -- Russia has been weakened, because the American and European sanctions, which are disturbing for foreign investors, have accelerated the flight of capital (US$100 billion in three months).

The Donbass Miners Are "Breathing Incense"

As for the demonstrations in the cities of the industrial east, they have progressively taken on more and more of a social content, in the wake of the announcement of the IMF plan (the 50% increase in the price of natural gas on May 1st, the freezing of salaries). The British newspaper The Guardian (April 13) quoted, among the many miners demonstrating in Donetsk, "Oleg Obolents, a retired miner who recently formed an independent miners' union: 'Donbass miners are 'breathing incense', he said, using an expression that refers to the incense burned during Russian Orthodox funeral services and is roughly equivalent to 'having one foot in the grave.'

"'A tenth of Ukraine's coal production is sold to Russia, the country's largest trading partner. Another third goes to power metalworking plants, which also sell much of their product to Russia. But as Ukraine has been gripped by political crisis and the new Kiev regime has turned towards Europe, Russia has disrupted trade at the border, and orders from Russian companies have fallen off. . . . If the Association Agreement goes through and Ukraine's market is completely opened up to Europe, the tougher EU production standards will result in the decline of Ukraine's coal and metallurgy industries and the loss of jobs,' Obolents said. He said that many in the industry had not come out to support the protests, for fear of losing their jobs.

"'When they haven't received their pay for two or three months, they'll come out, or if there is a storming [of the occupied building]," he added. "The hungry have nothing to lose. The hungry are willing to do anything,' he said."

-- Dominique Ferré

(1) When Victoria Nuland, from the U.S. State Department, acknowledges that the United States has spent US$5 billion to finance "democracy" in Ukraine, Neo-Nazis included, and when American and EU representatives have taken turns visiting to Kiev to speak at the opposition rallies, this, of course, is not "interference." Who's kidding whom?

(2) It was also several days after a meeting between Victoria Nuland and Svoboda leaders that the former organized the February 18 armed demonstration that caused about one hundred deaths by snipers. On this subject, the German public television station ARD has just broadcast an investigation that seriously questions the official version, accusing the forces that are currently in power of having themselves ordered the sniper shootings into the crowd.
 

SKUP PROTIV MARKSIZMA

Dimitar Anakiev

SKUP PROTIV MARKSIZMA
(Panoptikum, TV Slovenija1, 23:40-00:40)

Kakva je razlika izmedju "Zbora za republiko"(1) i "Skupa protiv marksizma"? Stvarne razlike nema, obe grupe - prva na "desnici", druga na "levici" - zaradjuju hleb kod neoliberalnih gospodara i pevaju to što im kapitalistične gazde kažu.
Desetog aprila 2014, samo dan nakon što smo marksistični aktivisti u Fabrici Rog (dvorana Živka Skvotca, centralna zgrada, levo) raspravljali na temu "Nužnost i aktuelnost revolucije, slučaj Slovenije i Bosne" je TV Slovenija sakupila imanentnu grupu "kontraša" s ciljem anti-marksistične propagande. U emisiji Panoptikum su se tako sakupili filozof Igor Pribec, politikolog Vlasta Jalušić, politikolog Luka Mesec i sociolog kulture Jože Vogrinc. Tema njihove diskusije bila je takodje revolucija ali vulgarno i zloslutno podnaslovljena u obliku pretnje: "Ko ždere, biće proždran". Pogledajmo tipične izjave:

"Pitanje je da li revolucija koju vode revolucionari, još uvek ima smisla u razvijenom svetu, koji temelji na demokratiji, ljudskim pravima i razvijenoj tržišnoj ekonomiji..." (Igor Pribec)

"Boljševici su razumeli da samo diktatura proletarijata osigurava nastanak novog društva, što je iluzija..." (Jože Vogrinc)

"Razmišljamo o vrlo zastarelim kategorijama, kao što je recimo klasa. Klase su nešto što je odumrlo, nešto što više ne postoji..." (Vlasta Jalušić)

"Time što smo se imenovali inicijativa za demokratični socijalizam, obavezali smo se da ćemo fundamentalne promene doseći na demokratičan način..." (Luka Mesec)

Uočili smo da je filozof Pribec pomoću eufemizma "razvijena tržišna ekonomija" izrekao kontradiktornu izjavu, i to da je diktatura kapitala bazirana na ljudskim pravima (?!), dok je sociolog Vogrinec izrekao obskurnu izjavu iz koje nije moguće tačno shvatiti da li to boljševici nisu dobro razumeli marksizam ili je marksizam iluzoran po sebi? Još je nejasnija politikolog Vlasta Jalušić, jer je teško shvatiti kako je izumrla sve moćnija klasa bogataša? Takodje njihove brojne žrtve, koje su sve siromašnije - klasa proletera - ne znamo da li je zaista izumrla, jer sami spadamo u klasu proleterijata i dobro znamo da smo još živi, ili možda grešimo...?! Ali, ako su prve tri izjave volunterističko zamagljivanje naivnih gledalaca, četvrta izjava mladog Meseca je već dobro osmišljeni falsifikat sa kvazi naučnom intonacijom. Sintagma "demokratski socijalizam" zapravo -zbog prideva "demokratski" - u svojoj suštini predstavlja negaciju demokratske prirode socijalističke emancipacije. Po Mesecu je socijalizam, kao fenomen, esencijalno nedemokratičan, to znači u suštini isto što i staljinizam. Izjednačavanje socijalizma i staljinizma je otpočelo već u vreme samog staljinizma i očito je duboko ukorenjeno u slovenačkom društvu. Pogledajmo što kaže sociolog Vogrinc u pomenutom Panoptikumu: "Boljševički teror otpočeo je davno nakon što je boljševička partija postala jedina partija na vlasti i bio je shvaćen kao produbljenje revolucije, kao pokušaj eliminacije seljaštva kao one klase, koja bi mogla točak istorije vratiti nazad". To je očita staljinistička izjava, staljinističko tumačenje socijalizma i revolucije. U toj izjavi se boljševizam izjednačava sa staljinizmom i staljinistički kontrarevolucionarni teror, uperen protiv trockističke opozicije i protiv svih revolucionarnih elemenata, proglašava revolucionarnim činom, za produbljenje revolucije, dok se seljaci, koji su bili nosioci revolucije, proglašavaju kontrarevolucionarnom klasom. To je najklasičniji staljinizam - u jednoj rečenici pokaže takoreći celokupnu prirodu staljinističke termidorske kontrarevolucije...! Pogledajmo još nekoliko izjava članova ad hoc sakupljenog "skupa protiv marksizma" TV Slovenija:

"Institut gradjanske neposlušnosti i ljudska prava su okvir koji omogućava kanalizaciju najradikalnijih pobuna unutar društvenog reda..." (Igor Pribec)

"Levica je tako duboko poražena da i posle pet godina krize praktično još nema jasne platforme koju bi ponudila milionima na ulicama Evrope i Amerike..." (Luka Mesec)

"Imamo različite marksizme..." (Jože Vogrinc)

"Danas na Evropu treba gledati iz Afrike. U Africi vrlo teško govorimo o klasama. Postoji ogromna većina onih koji su potpuno isključeni iz bilo koje klase...?" (Vlasta Jalušić)

Pored toga da je u Panoptikovoj diskusiji sam termin revolucije upotrebljen vrlo labavo (u revolucije se ubrajaju državni udari i kontrarevolucije pa čak i osamostaljenje Slovenije - koje se je odvijalo striktno po važećem pravu i ustavu SFRJ, sledeći Lenjinističkom načelu "prava naroda na samopredeljenje do ocepljenja" - uračunali su ga u "plišane revolucije" ?!) i tako su gledaoci bili dodatno zbunjeni - vidimo još, da se pokušava marksizam poreći na sve moguće načine: počevši sa kvazi naučnom relativizacijom, preko pohvale društvenom redu in negiranjem "jasne platforme", pa sve do apsurdnog eskapizma na južni pol i druge kontinente, zato što medju pingvinima valjda nema marksizma. Ne mogu medjutim shvatiti zašto u Africi nema klasa? Kako dolazi do "isključivanja" iz klase siromašnjih, na primer? Verovatno tako što se siromašnim podeli zemlja i fabrike, razvlašćivanjem bogatih...? Panoptikum TV Slovenija1 zaista je pokazao na kako niskim granama se nalazi slovenačko društvo. Sigurno zato, TV Slovenija se nije odlučila da objavi ovu apsurdnu anti-marksističku raspravu na svom multimedijskom portalu. Propagandni proizvodi moraju udariti brzo, izazvati željeni efekat i zatim odmah nestati, zato da ne bi bili dostupni naučnoj analizi. Jer, naučna analiza, svakako, spada u domen marksizma. Ovako čak i Žižek može da tvrdi kako nije učestvovao u kampanji za ulazazak Slovenije u NATO.

(1) "Zbor za republiko"-Janšistička formacija

ZBOR PROTI MARKSIZMU

Dimitar Anakiev

ZBOR PROTI MARKSIZMU
(Panoptikum, RTV SLO1, 23:40-00:40)

Kakšna je razlika med "Zborom za republiko" in "Zborom proti marksizmu"? Ni dejanske razlike, obe skupini– prva na "desni", druga na "levi"– služita svoj kruh pri neoliberalnih gospodarjih in pojeta to kar so jim kapitalistični veljaki naročili.
Desetega aprila 2014, samo en dan po tistem, ko smo marksistični aktivisti v Tovarni Rog (dvorana Živka Skvotca v osrednji stavbi, levo) razpravljali na temo "Nujnost in aktualnost Revolucije, primer Bosne in Slovenije" je TV Slovenija zbrala imanentno skupino "kontrasov" z namenom anti-marksistične propagande. V oddaji Panoptikum so se tako zbrali filozof Igor Pribec, politikologinja Vlasta Jalušič, politikolog Luka Mesec in sociolog kulture Jože Vogrinc. Njihova tema diskusije je prav tako bila revolucija ampak vulgarno in zlovešče podnaslovljena v obliki grožnje: "Boš žrl, boš žrt". Poglejmo tipične izjave:

"Vprašanje je ali je revolucija, ki jo vodijo revolucionarji, še smiselen koncept v razvitem svetu, ki temelji na demokraciji, človekovih pravicah in razviti tržni ekonomiji..." (Igor Pribec)

"Boljševiki so razumeli, da samo diktatura proletariata zagotovi nastanek nove družbe, kar je iluzija..." (Jože Vogrinc)

"Razmišljamo o zelo zastarelih kategorijah, kot je recimo razred. Razred je nekaj kar je odmrlo, kar ne obstaja več..." (Vlasta Jalušič)

"S tem, ko smo se imenovali iniciativa za demokratični socializem, smo se obvezali, da bomo temeljite spremembe dosegli po demokratični poti..." (Luka Mesec)


Opažamo, da je filozof Pribec s pomočjo eufemizma "razvita tržna ekonomija" podal kontradiktorno izjavo in sicer, da je diktatura kapitala bazirana na človekovih pravicah (?!), medtem ko sociolog Vogrinc poda obskurno izjavo iz katere se ne da točno razbrati ali so boljševiki narobe razumeli marksizem ali pa je marksizem sam po sebi iluzija? Še bolj nejasna je politikologinja Vlasta Jalušič, ker je res težko razumeti kako je odmrl vse močnejši razred bogatih lastnikov ? Tudi za njihove vse številčnejše žrtve, ki so vse bolj siromašne - razred proletarcev - ne vemo ali je res odmrl, ker sami sodimo v razred proletariata in dobro vemo, da smo za enkrat še živi, ali pač...?! Ampak, če so prve tri izjave le volontaristično zamegljevanje naivnih gledalcev, je četrta izjava mladega Meseca že dobro osmišljen ponaredek s kvazi znanstvenim pridihom. Sintagma "demokratični socializem" namreč - zahvaljujoč dodatku "demokratičen"- v svoji biti predstavlja negacijo demokratične narave socialistične emancipacije. Po Mesecu je socializem, kot fenomen, esencialno nedemokratičen, se pravi, da je v biti isto kot stalinizem. Enačenje socializma in stalinizma se je začelo že v času stalinizma samega in je očitno globoko zakoreninjeno tudi v slovenski družbi. Poglejmo kaj pravi sociolog Vogrinc v omenjenem Panoptikumu: "Boljševistični teror se je začel krepko po tem ko je boljševistična partija bila edina partija na oblasti in je bil razumljen kot poglobitev revolucije, kot poskus eliminacije kmetov kot tistega razreda, ki bi lahko kolo zgodovine obrnil nazaj." To je očitno stalinististna izjava, stalinistično tolmačenje socializma in revolucije. Pri tej izjavi se boljševizem enači s stalinizmom in stalinistični kontrarevolucionarni teror, vperjen proti trockistični opoziciji in proti vsem revolucionarnim elementom, se razglaša za revolucionarno dejanje, za poglobitev revolucije, medtem ko so kmetje, ki so bili nosilci revolucije, razglašeni za kontrarevolucionarni razred. To je najbolj klasičen stalinizem - v enem stavku pokaže tako rekoč celotno naravo stalinistične termidorske kontrarevolucije...!  Poglejmo še nekaj izjav članov ad hoc zbranega "zbora proti marksizmu" TV Slovenija:

"Inštitut državljanske nepokorščine in človekove pravice sta okvir, ki omogoča kanalizacijo najbolj radikalnih uporov znotraj družbenega reda..." (Igor Pribec)

"Levica je bila tako globoko poražena da tudi po petih letih krize praktično še ni jasne platforme, ki bi jo levica ponudila milijonom na ulicah Evrope in Amerike..." (Luka Mesec)

"Imamo različne marksizme..." (Jože Vogrinc)

"Danes je na Evropo treba gledati iz Afrike. V Afriki zelo težko govorimo o razredih. Obstaja ogromna večina tistih, ki so popolnoma izključeni iz katerega koli razreda..." (Vlasta Jalušič)


Poleg tega, da se je v Panoptikovi diskusiji sam termin revolucije uporabljal zelo ohlapno (za revolucijo štejejo državne udare in kontrarevolucije ter celo osamosvojitev Slovenije - ki se je odvijala striktno po veljavnem pravnem redu in ustavi SFRJ, sledeč Leninističnemu načelu "pravice naroda do samoodločanja vključno z odcepitvijo"- ki se šteje kot vrsta "žametne revolucije" ?!) in se je s tem dodatno ustvarila zmeda pri gledalcih, vidimo še, da se poskuša marksizam zanikati na vse mogoče načine: začevši s kvazi-znastveno relativizacijo, prek hvalnice družbenemu redu in zanikanjam "jasnosti platforme", pa vse do absurdnega eskapizma na južni tečaj in druge celine, ker med pingvini baje marksizma ni. Ne vam pa kako razložiti, da v Afriki ni razredov? Kako pride do "izključevanja" iz razreda revnih, na primer? Verjetno tako, da se revnim razdelijo zemlja in tovarne, bogate pa razlastijo...? Panoptikum RTV SLO1 zares pokaže kako nizke so veje na katerih sloni slovenska družba. Verjetno se zaradi tega, RTV Slovenija ni odločila objaviti to absurdno anti-marksistično diskusijo na svojem multimedijskem portalu. Propagandni izdelki morajo hitro udariti, izzvati željen efekt in potem hitro izginiti, zato, da ne bi bili dostopni znanstveni analizi. Kajti znastvena analiza dejstev je že, seveda, domena marksizma. Tako pa celo Žižek lahko trdi, da ni sodeloval pri kampanji za vstop Slovenije v NATO.

MANIFEST ZA ZDRUŽENI IN DEKOLONIZIRANI BALKAN

MANIFEST ZA ZDRUŽENI IN DEKOLONIZIRANI BALKAN

A.STANJE DELAVSKEGA GIBANJA NA BALKANU:

1. Delavci so prepuščeni sami sebi ("kriza vodenja", pomanjkanje neodvisnih političnih organizacij, ki ščitijo interese delavcev)
2. Okoli delavcev se je spletla gosta mreža dezinformacij in lažnega političneg aktivizma, čigar namen je pasivizacija delavskega razreda, medtem ko je država instrument kapitala in ropanja delavskega razreda
3. Delavci in mladinska gibanja so ločeni (po načelu: " 1968 se ne sme ponoviti " / množična mobilizacija delavcev in študentov po vsej Evropi / - kot je dejal francoski konzervativni Sarkozy )

B.CILJI REVOLUCIONARNE POLITIKE (POLITIKE DRUŽBENIH SPREMEMB) NA BALKANU:

1-2 . Reintegracija balkanskega delavskega razreda, ki je danes etnično razdeljen in zasužnjen
1-2 . Vzpostavitev neodvisnih političnih organizacij delavskega razreda (neodvisnih od kapitala in države)
3.Dekolonizacija Balkana, vsake od držav (prekinitev s politiko EU)
4.Vzpostavitev ljudskih republik
5.Oblikovanje Konfederacije balkanskih suverenih socialističnih republik

31.03.2014

NUJNOST IN AKTUALNOST REVOLUCIJE, PRIMER BOSNE IN SLOVENIJE

NUJNOST IN AKTUALNOST REVOLUCIJE, PRIMER BOSNE IN SLOVENIJE
Predavanje Dimitra Anakieva
Tovarna Rog,  dvorana Živka Skotvca,
Sreda 9. april, 20014, ob 20:00

Teoretiki neoliberalizma so takoj po zmagi nad staljinizmom razglasili "konec zgodovine". Po vstopu Slovenije v neoliberalistično tvorbo EU so se slovenski teoritiki družbe znajdli v ospredju reciklaže in kompostirinja marksizma. Nedavni množični upori v Sloveniji in še več uspeh delavske revolucije v Bosni pri hitri mobilizaciji ljudstva in uničenja vseh oblastniških struktur so znova pokazili nezlomljivo moč naroda. Revolucija, kot vrhunec demokratičnega procesa družbenih sprememb, je spet dokazala svojo aktualnost in nujnost. Navaden človek, ki so ga poskušali pregnati z odra zgodovine, se je vrnil in spet pokazal svojo moč.
O nujnosti in aktualnosti revolucije bo govoril Dimitar Anakiev, predsednik Združenja izbrisanih delavcev (ZID), skupine ljudi, ki se več kot 20 let bori proti neoliberalistični kontrarevoluciji v Sloveniji.

NUŽNOST I AKTUELNOST REVOLUCIJE, SLUČAJ SLOVENIJE I BOSNE

NUŽNOST I AKTUELNOST REVOLUCIJE, SLUČAJ SLOVENIJE I BOSNE
Predavanje Dimitra Anakieva
Fabrika "Rog", Ljubljana, 9. april 2014, u 20:00 sati


Teoretičari neoliberalizma su odmah nakon pobede nad staljinizmom razglasili "kraj istorije". Po učlanjenju Slovenije u neoliberalnu tvorbu EU slovenački teoretičari društva su se našli u prvom planu reciklaže i kompostiranja marksizma. Nedavne masovnie pobune u Sloveniji i još više uspeh radničke revolucije u Bosni u brzoj mobilizaciji naroda i uništenju svih struktura vlasti, ponovo su pokazali nesalomivu moć naroda. Revolucija, kao vrhunac demokratičnog procesa društvenih promena, ponovo je pokazala svoju aktualnost i nužnost. Običan čovek, koga su pokušali da odstrane sa istorijske scene, vratio se je i ponovo pokazao svoju moć. O nužnosti i aktuelnosti revolucije govoriće Dimitar Anakiev, predsednik Udruženja izbrisanih radnika (Združenja izbrisanih delavcev -ZID), grupe ljudi koja se već 20 godina bori sa neoliberalističnom kontrarevolucijom u Sloveniji.

NECESSITY AND THE ACTUALITY OF THE REVOLUTION, CASE OF SLOVENIA AND BOSNIA

NECESSITY AND THE ACTUALITY OF THE REVOLUTION, CASE OF SLOVENIA AND BOSNIA
Lecture by Dimitar Anakiev
Factory "Rog", Ljubljana, April 9th, 2014, at 20:00 hours

The theoreticians of Neoliberalism were immediately trumpeted the "End of history" after the victory over Stalinism. Following Slovenian joining of the neoliberal formation of EU, Slovenian  theoreticians of society found themselves at the forefront of recycling and composting of Marxism too. Recent mass rebellion in Slovenia (autumn 2012-spring 2013) and even more the success of workers' revolution in Bosnia (February 2014) in rapid mobilization of people and the destruction of all structures of government, again showed unbreakable power of the people. Revolution, as the culmination of a democratic process of social change, again showed its relevance and necessity.  Ordinary man, whom they tried to remove from the historical scene, returned and showed his power again. A lecture about the necessity and actuality of the revolution will be given by Dimitar Anakiev, president of the Association of Erased Workers ((Združenja izbrisanih delavcev -ZID)), a group of people who are struggling against the neoliberal counterrevolution in Slovenia over 20 years.

MEDIJSKE MANIPULACIJE JAVNOSTI V ZVEZI ZDRAVSTVA

NOVE POLITIČNE DIREKTIVE IN MEDIJSKE MANIPULACIJE JAVNOSTI: ALI JE PROBLEM SLOVENSKEGA ZDRAVSTVA V TEM KER NI RAZVIT TRG IN PRIVATNI SEKTOR (KONKURENCA) ALI PA TO DA SE JAVNO ZDRAVSTVO NAČRTNO UNIČUJE IN ROPA? Dnevnik Delo očitno zatopa interese neo-liberalizma. Njegovi raziskovalni novinarji se ne ukvarjajo z uničevanjem javnega zdravstva, zato pa probleme Kliničkega centra interpretirajo kot problem nerazvitosti trga. S tem očitno zavajajo javnost:  http://www.delo.si/novice/slovenija/ukc-ujetnik-edinega-serviserja-medicoengineeringa.html

(OBJAVLJENO NA FACEBOOKU 4.4.2014)

UKRAINE: What Now? The IMF Plan

UKRAINE: What Now? The IMF Plan

Obama-Putin telephone discussions, meetings between the U.S. and Russian foreign affairs ministers in Paris . . . the "de-escalation of the Ukraine crisis" is underway. Obama, in Europe, called on the NATO member countries to increase their military spending, and the Russian authorities promised not to cross over the eastern borders into Ukraine. Everything seems to have gone back to normal. The U.S. government, all the while repeating that "nothing will be decided without the Ukrainians," has nonetheless rubber-stamped -- without officially recognizing it -- Crimea's being attached to Russia.

This is all the more true, as the Russian government, which in appearance has "saved face," has come out of this crisis under increased pressure. According to German Gref, the managing director of the biggest bank of Russia, Sberbank, "US$35 billion of capital have been withdrawn from Russia over the first two months of the year." Andrei Klepatch, the Russian vice-minister of the economy, has stated that "the flight of investors has accelerated in March, reaching a total of US$65 billion to $70 billion. That is more than in 2013 ($63 billion)."

Of course, the economic sanctions of the United States and the EU are not alone responsible for this massive flight of capital, which had begun well beforehand, but "the perspective of seeing the sanctions widen . . . is worrying investors today," according to an analyst at Capital Economics. The Russian economy has not escaped the crisis of the global capitalist system, and the Ukrainian crisis has worsened the crisis in Russia itself. These sanctions are far from being approved by all on the "Western" side and have been openly criticized, from the standpoint of their own interests, by both the City of London (in which several Russian "oligarchs" invest heavily) and by the German bosses.

The "Revolution Against the Oligarchy" Has Led to the Candidacies of Corrupt Oligarchs . . .

What now? The circus of the Ukrainian presidential election of May 25 (the date was chosen to coincide with the elections to the European "Parliament") has begun. No fewer than 14 candidates have been registered by the central electoral committee.

The major ones are, obviously, partisans of the European Union-IMF Association Agreement. Among them is the ex-muse of the 2004 "Orange Revolution" and ex-Prime Minister Yulia Tymoshenko, who made a fortune in natural gas, and who declared several days ago that it would be necessary to "exterminate the Russians." There is also Petro Poroshenko, one of the major oligarchs of the country, in support of whom ex-boxer Klitchko withdrew his own candidacy. One can only share the opinion of  journalist Jean-Marie Chauvier when he wrote: "It is striking to realize that 'the revolution against the oligarchy and corruption' has led to the candidacies of . . . the great oligarchs of the much-disparaged 'corrupt regime'!"

The first armed settling of scores has begun within the ruling circles -- and the neo-Nazi group "Pravi Sektor," which yesterday had been so useful for organizing the provocation on the "Euromaidan," is in danger of becoming its first victim. This is needed to give an "acceptable" face-lift to the new governing powers. The "re-conquering of Crimea" and Ukraine's "European choice" are turning out to be very useful subjects to avoid talking about the main problems.

"Ukraine Has Moved Farther Away from Moscow and Much Closer to Athens"

And this is because the main problem is the agreement that was just approved on March 27 between the IMF and the Ukrainian government, which immediately had it ratified by the Parliament.

The U.S. financial magazine Forbes noted:

"With the IMF's $14 billion arrangement, Yats [Prime Minister Yatseniuk] has effectively moved his country westward, farther away from Moscow and much closer to Athens. . . . The quid pro quo of austerity-for-aid is at the heart of Ukraine's bailout program, and it promises to devastate Ukrainian living standards, according to the take by analyst Vlad Signorelli of Bretton Woods Research in Mt. Tabor, New Jersey. . . . At the least, we hope a forthcoming European agreement might facilitate Ukrainian emigration to Western Europe to keep this geopolitical pressure cooker from exploding."

Indeed, "the agreement that has been concluded . . . promises to be painful." It will be "accompanied by the financial oversight of the country . . . , the young prime minister has given a green light that no government before him had accepted: a 50% increase in the price of gas. The medicine will be hard to swallow for the households who are used to extremely low monthly bills . . . . The IMF has also demanded the freezing of civil servant salaries and retirement pensions." (Le Figaro, March 27)

In this light, the warning by former U.S. Secretary of State Madeleine Albright's in the Washington Post (March 22) becomes understandable: "The Ukrainian government," she states, "also needs help . . . with policing, especially riot control."

In the rallies that gather thousands of workers in Kharkov, Donetsk and Odessa every Sunday, where the slogan "Rossiïa, Rossiïa!" had up till now dominated the chanting, social demands are being raised for the first time: "No Cuts to our Wages and Pensions!"

-- Dominique Ferré

KAKO VSTOPITI V EU (2) - "Balkanski način"

FRANCE: A MAJOR INSTITUTIONAL CRISIS OPENS

A MAJOR INSTITUTIONAL CRISIS OPENS 

The second round of municipal elections amplified rejection expressed on March 23 . This is an earthquake for Holland and the government, for all institutions and for the system based on private ownership of the means of production system.
Despite calls to create a "republican front " in the name of the fight against the National Front, 
despite alliances through which the Left Front came to support the candidate of the Socialist Party , the working population has confirmed what she had already expressed the first round, especially in a massive abstention: the absolute rejection of the austerity policies imposed by the European Union , major banks , multinational corporations and capitalists.
The people expressed their rejection of accountability pact by which Holland intends to cut € 50 billion in public spending to ensure monetary balances Maastricht and steal € 30 billion in Social Security exempting employers contributions that they are family allowances .
The people, the urban workers and campaigns have said that's enough ! Stop! Enough! We want to live !
Enough attacks against pensions, workers' rights ! Enough redundancy ! Enough attacks against school (reform school rhythms) ! Enough attacks against Social Security !
This is a major institutional crisis that opens.
A right and left , all worry and call for respect for institutions. All (including the National Front of Marine Le Pen ) discuss the future elections . All ask François Hollande , the current president of the Fifth Republic Bonaparte , hear the "message of the people ." What , Holland and Ayrault meet that schedule will be respected , that the covenant of responsibility will be submitted to Parliament, and that the roadmap will be presented on April 15 in Brussels institutions .
Thus, despite the overwhelming rejection , the government persists and signs . It does so by relying on the institutions of the Fifth Republic , which are themselves subject to the institutions of the European Union, instruments of the dictatorship of the European Central Bank ( ECB) and the financial markets, the name of which , in all circumstances, governments implement the requirements of austerity , deregulation , relocation , business closures .
The deadlock was complete.
What remains else is to impose a break with these policies and institutions that mobilize millions and millions of workers, the working class and its organizations ?
Which is expressed on March 23 and 30, that is the requirement that the pact responsibility is simply consigned to oblivion , is the requirement to break with all the austerity and social regression implemented on behalf of the debt , that is to say the bailout of bankers and speculators.
What is expressed, it is the refusal of the destruction of Social Security torn by previous generations , there are nearly seventy years !
What is expressed, it is the refusal of the development of cities and forced intercommunality .
Yes, we need a break
The condition of this break is that the country is liberated Bonapartist of the Fifth Republic and the European Union institutions that stifle democracy .
This requirement can not go out in the European Parliament.
Any worker , regardless young unemployed what any mother can adhere to the fable of the alleged democratization of the European Union, the European Central Bank? Who can believe for a moment that a good vote for the European Parliament change the destructive logic of the European Union?
No. Workers across Europe have experienced . The European Parliament has only one function : to impose a straitjacket through which pass all the requirements of finance capital and the ECB, which apply to all the governments of Europe who slavishly accept , whatever their color policy.
Version democracy European Parliament, it is the devastation of Greece , Portugal, and now Ukraine.
It is, in France , the pact of responsibility and austerity.
The requirement to put out the agenda for the central question is the means to avert the impending catastrophe : an authentic democracy requires that the people sovereign , can , by its delegates to the Constituent Assembly , free from attachment - and the first free place to overcome the European treaties - define and establish the institutions that guarantee employment for all , the collective defense guarantees, conquest of Social Security in 1945.
The whole situation raises the need to build a genuine independent workers' party
In these municipal elections, the Independent Labour Party acted in common with workers, activists, young people , sharing all or part of its positions, trying to fight the same way : that of exit that meets the needs of the working class and democracy .
In fights every day , especially for the removal of the pact Holland Gattaz , members of POI act jointly with workers , activists of all persuasions .
To you all , elected officials attached to the self-government of municipalities, urban workers and rural , the Independent Workers Party invitation this address : are building public open meetings, organize discussion on the situation in order to develop action.
For the POI is in this activity that builds the Independent Workers Party called for by the whole situation.

March 31, 2014 , 15 h 30 
The Secretaries Independent Workers Party Claude Jenet , Daniel Gluckstein , Schivardi Gérard Jean Markun

SLOVENSKA POLITIKA NAČRTNO UNIČUJE DRŽAVO

SLOVENSKA POLITIKA NAČRTNO UNIČUJE DRŽAVO

To kar že od prej vemo povedano je jasno i glasno iz ust treh bivših zdravstvenih ministrov v oddaji Studio City RTV SLO1 iz dne 31.3.2013: slovenski politiki so plačeni iz državnega proračuna zato da uničujejo državo. Bivši ministri Dušan Keber, Tomaž Gantar in Dorian Marušič so jasno povedali, da slovenska vlada in parlament nočeta urediti javnega zdravstva, in da v tem smislu celo obstajajo  klauzule kot del koalicijskih pogodb. Javno zdravstvo je predvideno za uničenje, tako kot so že uničeni drugi veliki državni sistemi: industrija, gradbeništvo, gozdarstvo... Od 3-4 miliard evrov koliko je namenjeno zdravstvu iz državnega proraćuna na letni ravni približno 500 milionov evrov vsako leto "nepojasnjeno" izgine. Gre torej za organiziran rop državnih financ, ki ga izvaja državna politika z namenom ustvariti zdravstvene tajkune, ki bodo jutri lastniki slovenskega (privatnega) zdravstvenega sistema. To je politika, kateru narekuje EU, Trojka in svetovni kapitalizem. Država v 20-tih letih takoimenovane "samostojnosti" ni uspela izgraditi niti ene bolnišnice, uspela je pa sistem javnega zdravstva, ki ga je nasledila iz socijalizma, skoraj da v celoti uničiti in prepustiti kaosu. To stanje je eufemistično pojasnil Dušan Keber: "Spoznali smo zmagovitost neo-liberalizma".
http://ava.rtvslo.si/#174268770;;