REZOLUCIJA BALKANSKE RADNIČKE KONFERENCIJE, održane u Ljubljani, 13-14 Septembra

REZOLUCIJA BALKANSKE RADNIČKE KONFERENCIJE, održane u Ljubljani, 13-14 Septembra

(Rezoluciju su usvojili delegati Bugarske, Srbije, Bosne i Herzegovine i Slovenije podržani od strane delegata francuskih nezavisnih radnika i drugova iz Rumunije, Makedonije i Grčke)

1. Velikom delu radničke klase i naroda je oduzeto pravo na rad i prava koja proizilaze iz rada.
2. Veliki deo društvene imovine, radničke klase i naroda je opljačkan , uskraćuje mu se pravo na školovanje i zdravstvenu zaštitu.
3. Kriminalac koji je lišio radnike prava i opljačkao ga zove se gradjanska država - i sve njene vlade - koja se je ponovo pokazala kao instrument prisile u rukama vladajuće klase-one koja se na brzinu obogatila
4. Država i državna vlast deo su medjunarodnog neokolonijalnog sistema (Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, Evropska unija i njene institucije itd.) koji politikom „zavadi i vladaj“ ostavlja svoj krvavi pljačkaški trag u Jugoslaviji, Iraku, Ukrajini, Palestini i širom sveta.
5. Spontana radnička borba (trejdjunionizam) je širom Balkana postigla značajne rezultate u vidu stvorene radničke samosvesti i klasne prepoznatljivosti.
6. Istovremeno, pokazao se je ograničen domet spontane radničke borbe i pre zvega njena podredjenost gradjanskoj ideologiji koja joj je odmah nametnuta u vidu „pomoći“ i „tumačenja“ raznih sluga gradjanskog režima
7. Posle 10-20 godina trejdjunionizma na Balkanu potrebno je kročiti u novu fazu, fazu političke borbe radničke klase. A to znači da radnička „svesnost“ mora istisnuti „spontanost“ - sadržaj „svesnosti“ mora ispuniti politički program borbe radničke klase. Radnici se ne mogu boriti protiv kriminalca – gradjanske države – dok ne stvore svoju vlastitu svest i ne odbace gradjansku ideologiju.
8. Radnička borba ne može biti dobijena unutar granica nacionalne države koja ima funkciju ludačke košulje radničke klase. Zato je potrebno medjusobno povezivanje radničke klase Balkana i to u tri programa: program jugoslovenstva, program balkanske radničke federacije i program povezivanja sa radničkom klasom Evrope i sveta.
9. Jugoslovenski program je - s obzirom na nedavnu prošlost - najzahtevniji i mora biti ambiciozno i hitno sproveden. U njegovom okviru potrebno je zauzeti jasan stav da radnička klasa Jugoslavije ne prihvata Dejtonsku nadvladu i komadanje Bosne. Teritorija bivše Jugoslavije nalazi se pod okupacijom od strane sila neoliberalizma i njima podredjenih klijantelističkih režima i to se mora jasno reći i stalno ponavljati.
10. U vezi Kosova, mi, radnici Balkana podržavamo stav Dimitrija Tucovića i ističemo da današnje Kosovo nije slobodno već protektorat SAD-EU.
11. Takodje, radnička klasa Jugoslavije i Balkana ne može prihvatiti sprovedenu pljačku društvene imovine eufemistički nazvanu „privatizacija“. Buduća radnička vlast mora izvršiti reviziju svih privatizacija nastalih u režimu neoliberalne okupacije.
12. Radi sprovodjenja jugoslovenskog programa potrebno je ustanoviti zajedničke institucije i to pre svega radnički časopis na srpskohrvatskom – predlažemo ime - „NOVI BORAC-Jugoslovenska radnička tribina“, jer nam novi borci trebaju. Ovaj časopis morao bi relativno često izlaziti – u formi enzina i štampano – najmanje jednom u tri meseca, sa zajedničkom redakcijom i distribucijom. On bi bio temeljni kamen edukacije i organizacije jugoslovenske radničke klase i njenog vodjstva posle rasturanja Jugoslavije.
13. U fazi realizacije Balkanske radničke federacije, koja bi bila plod demokratskih dogovora balkanskih radnika i njihovih organizacija, biće potrebno stvoriti web-stranu na engleskom i drugim jezicima. Radnici Balkana pridružuju se radnicima Evrope i sveta u anti-imperialističkoj borbi za mir i prava radničke klase i naroda u Ukrajini, Palistini, Iraku i svuda po svetu.