Na slici: Pavluško Imširović, fotografija: Alma Anakieva
Dimitar Anakiev
SVETIONIK U MORU KONFORMIZMA
(Odlazak trockiste, druga Pavluška
Imširovića)
Šesnaestog avgusta 2014 je umro
Pavluško Imširović, osnivač jugoslovenske sekcije Četvrte
internacionale. Aktivni je učesnik studentskih demonstracija 1968 iz
kojih je izašao kao prekaljeni trockista odležavši dve godine
zatvora zbog političkih aktivnosti. Kao i mnogi drugi tadašnji
studentski aktivisti bio je u stalnom sukobu sa staljinističkim
režimom ali je jedan od retkih koji je prigrlio marksizam kao osnovu
svojeg opozicionog delovanja. Pripavši “levoj opoziciji”
izgradio je monolitan politički stav kakav jedino i priliči
trockisti. Ta monolitnost ga je izdvojila i izolovala od
provincijalne sredine ali je uspostavio ideološki most prema velikom
prethodniku Krsti Stančevu Rakovskom (aka Kristijan Rakovski)* –
koga je Pavluško smatrao najvećim balkanskim marksistom - i
njegovom sunarodnjaku - Dimitru Mihajlovu Gačevu (1897-1990). Ova
trojica, Rakovski, Gačev i Imširović su temeljni kamenovi
balkanskog trockizma rasporedjeni jedan za drugim u vremenu.
Rakovskog je Staljin streljao, Gačev je proveo 15 godina u
Dimitrovljevom zatvoru**, a Pavluško je odležao dve godine kod
Tita.
Pavluško je delovao u vremenu kada je
moć staljinizma počinjala da jenjava i kada su u tadašnjoj
Jugoslaviji brojne buržoaske ideološke opcije, izdašno podupirane
i kreditirane sa Zapada, bivale nuđene kao alternativa:
nacionalizam, socijalna demokratija i anarhizam su bile pomodne
“alternative” Titovom državnom “samoupravljanju”. Pavluško
se nije dao zavesti, uvek je ostao dosledan marksista. Sedamdesetih
godina dvadesetog veka, u vreme kada je Pavlušku sudjeno za
trockizam, u Rijeci izlaze sabrana dela Lava Trockog u 6 knjiga oko
kojih se angužuju neki od poznatih intelektualaca. Petnaest godina
kasnije jugoslovenski armijski izdavač VINC štampaće i vojne
radove Lava Trockog a zatim će se u Nišu pojaviti i biografija
Trockog. Medjutim, umesto marksizma Jugoslovenski prostor će u
potpunosti ovladati nacionalizam koji će na mestu vladajuće
ideologije zameniti staljinizam. Šta može izalovani pojedinac da
uradi protiv svog vremena? Pavluško je delovao kao propagator,
agitator i kao organizator a od ovog zadnjeg je, po njegovom
vlastitom mišljenju, najmanje ili nimalo ostalo. Preveo je na
srpskohrvatski knjigu Žana-Žaka Maria (Jean-Jacques Marie)
“Trockizam i trockisti” (“Le trotskysme et les trotskystes”),
Polinom, Beograd, 2011 a takodje i neke značajne tekstove Lava
Trockog, kao što je “U odbranu oktobra” (1932), “Zašto je
Staljin pobedio opoziciju” (1935) ili “Staljinizam i Boljševizam”
(1937). Pavluško je autor brojnih tekstova iz oblasti marksizma,
trockizma, društvenih analiza i polemika. Ovi radovi se mogu zasad
naći samo na njegovom blogu (Pavlusko's blog) i predstavljaju
značajnu teoretsku bazu jugoslovenskom trockizmu.
Odlazak trockiste postavlja
naslednicima odredjeni zadatak i izgleda da je u ovom momentu na
Balkanu i prostoru bivše Jugoslavije više organizacionih izazova
nego teoretskih dilema. Na Balkanu se je odlazeći staljinizam
uortačio sa imperializmom i doprineo njegovoj globalnoj nadvladi
donoseći nam strahovita razaranja, bratoubilačke ratove i
kolonijalno ropstvo. Balkan je deo sveta sa značajnom
revolucionarnom tradicijom i u duhu te tradicije je i trockizam kome
je Pavluško, čovek velikog srca, posvetio život. “Napred, u nove
revolucije!” - kao što se u jednoj o zadnjih poruka*** zavetovao
Pavluško: “Treba isterati imperijalizam sa Balkana”.
**Georgi Dimitrov
No comments:
Post a Comment