Dimitar Anakiev
BALADA IZBRISANIH
Braćo draga, što neizbrisaše vas,
šta nas snađe, teško shvatićete.
Ipak, zastanite, čujte nas proglas:
dvadeset pet hiljada ljudi zlo dolete,
trideset leta traje i dandanas:
da bez papira u kući budete,
da ni sud evropski ne donosi spas,
da stranputicom ide vaše dete,
teške rane, muku, da ne celi čas
i krivce srećne pred sobom gledate.
Nevini, u grob zakopani živi,
zasejani kao mržnje seme,
po najtajnijoj vlasti direktivi.
Izbrisanima jeste stalo vreme,
istaknuti kao zastor gledljivi
dok vlast krade telu biračkome.
Sadizam, cvet u slovenačkoj njivi,
miriše lepše nego hrizanteme.
U toj, braćo draga, priči dirljivi
najčudnije se pletu teoreme.
Krivi, rekoše, mrtvi domobrani
komunisti bivši, još živi, nisu -
sa prave strane u vlast odabrani
novac tvore u sumnjivom biznisu.
Kulturne borbe mi smo grudobrani,
reč jedna u propagandnom natpisu.
Svi su tužioci cenzurisani
i neprobojni kondom na penisu.
Mi, izbrisani, ud amputirani
u staljinističkom nekropolisu.
Al', braćo, znajte: postoje svrhe dve:
neka muka naša raskrinkava
konformiste i sve što sili služe,
nek se otvori kutija ćorava,
nek sprži: staljiniste-domobrane
No comments:
Post a Comment