NEMA TAKVIH JUNAKA DA UDARE NA KUČANA

DA LI STE ZNALI?

DA LI STE ZNALI? Više od 100 vodećih intelektualaca sa područja bivše Jugoslavije uključilo se u kampanju protiv Petera Handkea, niko od njih, u zadnjih 28 godina, nije napisao ništa substancijalno o slovenačkim izbrisanima.

IZBRISANI, NULTI GRAĐANI SLOVENIJE, BALKANA I EVROPE

 

Dimitar Anakiev

IZBRISANI, NULTI GRAĐANI SLOVENIJE, BALKANA I EVROPE

(Razmišljanje izbrisanog nakon XII foruma tranzicione pravde)

Problem tranzicijske pravde na prostoru

bivše Jugoslavije je u tome što nema tranzicije.

- - - - Žarko Puhovski, na XII forumu za tranzicijsku pravdu

Završen je XII forum za tranzicijsku pravdu, koji se je 15-16 decembra održao u Zagrebu. Po mom skromnom mišljenju, forum je bio veoma uspešan u prikazivanju kontinuiteta rada i napora koje grupa civilno-društvenih organizacija duže od decenije ulaže u tranzacionu pravdu regiona a takođe i u demonstriranju svoje vizije za nastavak rada, takođe i u spremnosti da se “resetira”, prilagođava uslovima koje određuje vlast, i sebi stalno određuje nove ciljeve. To je pokazatelj vitalnosti. Ne mogu smatrati neuspehom neuspeo pokušaj “osvajanja država” jer samo politički naivni idealisti mogu smatrati ovaj u osnovi politički cilj stvarnim ciljem Rekoma. Ja mislim da ciljevi Rekoma moraju biti takvi kakvi su sada jer doliče civilnom društvu. Pokušaj osvajanja država je međutim bio veoma dobar jer je razgrnuo dimne zavese politike, pokazao stvarno stanje i tako pomogao civilnom društvu da dublje sagleda svoje mesto i ciljeve. Da li civilno društvo može ostvarivati političke ciljeve je mnogo kompleksnije pitanje, koga odgovor ne zavisi samo od civilnog društva.

Kvalitet izlaganja je bio povremeno na veoma visokom nivou. Istakao bi odličan govor Žarka Puhovskog, čije uvodne rečenice uzimam za moto ovog teksta. To da kod nas nema tranzicije tj. da je vlast, iako je obrnula kaput, ostala ista, alma mater gotovo svih problema tranzicione pravde u regionu. Očigledno je dogovor Regan-Gorbačev o kapitulaciji staljinizma sadržavao klauzulu o nelustraciji i opstanku sistema dok sam ne izumre, a tom sistemu se očito ne umire. Taj sistem je ne samo postao glavni partner snagama kapitalizma već stalno pronalazi nove forme opstanka sklapajući paktove čas sa konzervativnim, čas sa liberalnim kapitalom. Zato nikakav garant za njegovo izumiranje u regionu nije borba za liberalne parole, jer, kao što je lepo primetila Lea David, u drugom veoma zapaženom predavanju - liberalne parole (baš kao i konzervativne) na našem tlu nemaju isti značaj kao drugod: one su samo jedna od maski, sredstva mobilizacije prema vlasti, koja paktira sa liberalnim kapitalom i ništa drugo tj. nisu zaista nosioc liberalnih vrednosti. Upravo takav slučaj imamo u Sloveniji, gde kontinuitet vlasti (dakle i “netranzicija”) bazira na paktu sa liberalnim kapitalom a država otvoreno sprovodi rasističnu politiku, kako prema migrantima, tako i prema svojim izbrisanim građanima.

Na žalost, kad pominjem izbrisane, i posle XII forume tranzicione pravde, mi izbrisani, ostajemo sa osećajem da smo stalno ponovo i ponovo izbrisani, čak i u krugu nosioca tranzicione pravde. Verovatno je jedan od glavnih razloga upravo taj, da se opet osvrnem na reči Žarka Puhovskog i Leje David, što su sile kontinuiteta u Sloveniji, dakle sile “netranzicije”, poduprte liberalnim kapitalom, vezane za lažni liberalni narativ, i sa maskom liberalnosti sprovode politiku rasizma. To je eksluzivna osobenost Slovenije u regionu, dakle, da slovenački protagonisti rasizma nose maske liberalaca i na sva usta izvikuju liberalne parole. Izbrisani, kao žrtve rasizma zato imamo takođe eksluzivni položaj, koji do sada nije bio primećen u procesima tranzicijske pravde:

1. Izbrisani su jedine žrtve rasizma u regionu kojima nije dozvoljeno političko organizovanje

2. Izbrisani su jedine žrtve rasizma u regionu čije je civilno-društveno organizovanje strogo kontrolisano i limitirano (na primer, ne dozvoljava se upotreba izabranih imena društava a procesi registracije mogu trajati nadstandardno dugo...)

3. Izbrisani veoma često ne mogu dobiti pravnu zaštitu a ako je dobiju ona se najčešće sabotira (česte žalbe da se advokati ne odlučuju tužiti državu ako im se obrati izbrisani, odnosno izbrisanima je teško uopšte naći advokata itd.)

4. Izbrisani veoma često ne mogu ostvariti zdravstvenu zaštitu, ako i uspeju, susreću se sa diskriminatornim tretmanom.

5. Izbrisani teško ili nikako dolaze do posla, pogotovo posao u državnom sektoru im je nedostupan.

6. Štaviše, izbrisani uopšte nisu prepoznati kao žrtve rasizma. A ako izbrisani nismo žrtve rasizma, onda ne ostaje drugo, nego reći da smo žrtve staljinizma (ili “liberalnog-staljinizma”).

Uz sve ove su i svi drugi problemi a treba posebno podvući da je država Slovenija učinila sistematski napor da zaobiđe koliko može odluku Evropskog suda za čovekova prava o isplati dela nadoknade izbrisanima čiju visinu je sama odredila i zakonski regulisala na žrtvama najnepovoljniji način, i uprkos tome sama ne sprovodi svoj zakon o otšteti koju je naložio Evropski sud (više od polovini Izbrisanih nije isplaćena mizerna otšteta).
.

Ovde treba još dodati, da je broj izbrisanih odredila država sama, ni jedan nezavisni uvid u broj izbrisanih nije bio omogućen, niti sproveden, a glasovi koji su tvrdili da je izbrisanih znatno više, čak dva do tri puta više, kao što je bio glas Helsinškog monitora, bili su ućutkani snažnom akcijom politike i medijskim linčom.

Takođe, niti policija, niti država, nikad nisu dostavili broj deportovanih osoba iz Slovenije.

Druga ekskluzivna osobenost države Slovenije u regionu, koja utiče na status izbrisanih kao žrtava rasizma (ili staljinizma, odnosno libero-staljinizma) jeste da država Slovenija ne priznaje nacionalne manjine. Ona je bila prinuđena da prihvati status nacionalnih manjina nasleđenih iz Jugoslavije (Italijana i Mađara) dok ni jednu drugu manjinu ne priznaje, iako su desetostruko brojnije od nasleđenih. Zbog toga izbrisani nemaju mogućnost koje imaju druge žrtve rasizma-staljinizma u regionu: da ih zaštiti njihova država. Zato je zaštita žrtava rasizma mnogo konkretnija, na višem nivou, u Republicu Srpskoj i BiH uopšte, nego u Sloveniji. Jer, na primer, u Prijedoru, Bošnjaci imaju svoje političke i civilne organizacije, svoje spomenike – kako smo čuli na XII forumu – čak i svoje predstavnike u parlamentu, a izbrisani u Sloveniji nemaju baš ništa. Imaju presudu Evropskog suda koju država ne želi da sprovodi.

Zanimljivo je da niti jedan od nabrojanih problema izbrisanih nije prisutan u narativu tranzicione pravde iako smo izbrisani prisutnu u radu inicijative za Rekom takoreći od samog početka. Niko od učesnika ne zna gotovo ništa o Izbrisanima a o Sloveniji je bilo govoreno isključivo kroz vladajući kvazi- liberalni narativ, koji podržava kontinuitet i “netranziciju”. Čak je i dokumentiranje izbrisanih učinjeno u prošlosti od strane lokalnih NGO koji ne sarađuju u inicijativi za Rekom, tako da ta dokumentacija nije na volju procesuiranja tranzicione pravde. Zbog toga smo prinuđeni da se procesa dokumentovanja latimo ponovo, sami, bez ičije pomoći, i osnujemo vlastiti Dokumentacioni centar izbrisanih jer svi dobro plaćeni projekti na temu izbrisanih iz prošlosti imali su očigledno lokalni karakter i dostupni su jedino onima koje ta tema ili ne interesuju ili ih interesuje iz ugla vlade i države. Mi smo jedine žrtve rasizma/staljinizma prepuštene sami sebi i gurnuti u hladne ruke državnih izvršitelja zločina. 

Takođe, niti jedan od izvršitelja nije nikada pozvan na odgovornost, iako su imena poznata, a dokazi javni i dobro dokumentovani. Niti koalicija za Rekom, nito ko drugi nije učinio korak u tom smeru.

Konačno niko nam nikad nije rekao, od strane činioca tranzicione pravde, zašto je sve to tako? Zašto ih ne interesujemo, zašto ništa ne preduzimaju da se naš društveni status popravi? Zašto nikog nigde od izvršitelja zločina nisu tužili?

Izbrisani smo tako nulti građani Slovenije, Balkana i Evrope – nismo građani, a nismo ni manjina, takoreći, nismo baš ni ljudi. Nulti učesnici koalicije za Rekom, takođe. Parola XII foruma “Da žrtve žive u pamćenju društva” očigledno ne važi za izbrisane. Možda treba razmisli o konačnom rešenje za izbrisane?

POLITIČKA MANIPULACIJA SREBRENIČKIM ŽRTVAMA

 

Dimitar Anakiev

POLITIČKA MANIPULACIJA SREBRENIČKIM ŽRTVAMA

Politička je manipulacija i nedostatak pijeteta naziviti užasni i nedopustivi zločin u Srebrenici “genocidom”. Ne samo zbog toga što reč “genocid” podrazumeva uništavanje svih kategorija stanovništva a ne samo muškaraca, postoji dakle lako vidljiv problem sa običnom logikom u upotrebi ovog termina – već i zato, što postoji dobro znani element sumnje da je reč o dogovorenom zločinu. Podsetimo se, pišem ove redove na osnovi beležaka i stavova generala Sefera Halilovića, osnivača Armije BiH, iznesenih u knjizi 'Zavjera ili izdaja”, koja je doživela šest visoko tiražnih izdanja i do sada je niko nije demantovao - uključno sa tada živim Alijom Izetbegovićem: da bi se zločin desio, bilo je potrebno, kao prvo, da Alija Izbegović povuče Armiju BiH iz do tada neosvojive Srebrenice, kao drugo, bilo je potrebno da Međunarodna zajednica (holandski bataljon) kojoj su bili zarobljenici povereni na čuvanje ne izvrši svoju dužnost, i kao treće, došla je Mladićeva egzekucija. Ne postoje, dakle, nikakve sumnje, da su u zločinu, na svoj način, učestvovale sve tri strane i ne postoji sumnja da su sve tri strane imale interes da se zločin izvrši: Bošnjaci da utemelje naciju u mučeništvu, Srbi da dobiju teritorije i Međunarodna zajednica, tada predvođena Bilom Klintonom, da zabije nož u leđa Jugoslaviji i zavlada Balkanom, jer zemlju utemeljenu u anti-imperijalizmu i bratstvu naroda, zaista nije bilo moguće srušiti bez podele Bosne i groznog zločina kao osnove za podelu. General Halilović piše da mu je Alija Izetbegović preneo Klintonove reči: “Neka oni pobiju jedno 5000, onda ulazimo mi i proglašavamo mir...” Kada 1993 nije hteo da preda Srebrenicu, pokušali su atentantom (ubili su mu suprugu i šuraka) a kad nisu uspeli, smenili su ga.

Nazvati Srebrenički gnusni zločin “genocidom” ima jasnu političku motivaciju na strani neo-kolonijalizma i liberalnog kapitalizma koji je podjarmio Balkan. Time se pokušava sakriti mentorstvo imperijalista u raspadu Jugoslavije i sva krivica pripisati Miloševiću. Pranje ruku novih gospodara Balkana i jaram malim podjarmljenim narodima – to je pravo značenje reči “genocid” primenjene na Srebrenicu. Svaki put kada se za Srebreničke žrtve kaže “genocid” dublje sa zabije kolac u grob Jugoslavije i poveća se bosanski aparthejd. Reč “genocid” je cvet imperializma. A ko zaliva taj cvet samo je bedni sluga tuđe nadvlade. Nema tu nikakvog pijeteta, naprotiv, to je ruganje žrtvama gnusnog zločina i čista, protivnarodna, politika.

Ne čudi, dakle, da lakeji liberalizma, kojima gospodari dodeljuju mrvice sa bogate trpeze, tako histerično napadaju Handkea. Dok je “genocid” zvačinična istina, Jugoslavija je mrtva. Dok je “genocid” zvanična istina aparthejd i ponižavanje ljudi u BiH su stvarnost, a to može biti u interesu samo eliti koju gospodari plaćaju da rasplamtava žar “genocida”. To je, u stvari, nastavak rata drugim sredstvima.

Handke, koji se zvanično izjašnjava kao Jugosloven, usprotivio se libernoj nadvladi Balkana. Usudio se da gospodarima sveta kaže “ne”, zato su ga tako žestoko i histerično napali u centrima moći ali i naši, do zemlje sagnuti, lakeji. To može samo pisac izuzetnog ličnog integriteta i hrabrosti. Hvala, Peter Handke, ako ništa drugo, u ime nas Jugoslovena, jedine nacije u bivšoj Jugoslaviji koja je zaista doživela genocid, ako već moram da upotrebim tu reč. Treba prekinuti sa manipulacijom žrtvama Srebrenice za korist liberalnih kapitalista i neo-kolonijalizma. Treba se vratiti sebi, ako imamo još kome. U suprotnom, moraćemo svi Jugosloveni, koliko nas je još ostalo, da se iselimo u Austriju, jer na prostoru bivše Jugoslavije za nas više nema mesta.

SONET POVODOM LINČA PISCA

Dimitar Anakiev

SONET POVODOM LINČA PISCA

Zemlju jednu srušiti, lakše je, nego pisca -

dobrog, nepotkupljenog i od integriteta -

aparthejd uvesti i život bez pijeteta,

mnogo je lakše, o, biti, gospodarev brica.

Pisci i pesnici postoje kao bubuljica

na obrazu izbrijanom mediokriteta

(tu nisu zbog fraze, rime ili epiteta)

jer srednjačka su tupa i bezizrazna lica.

Prekoriše me, prijatelji, zbog tog stava

što slobodu branim pisca i protiv sam linča,

njihova je poza plaćena, puna kletava

i hajka cela nedostojna i blebetava

ali ne odstupih unazad ni pola inča -

prijatelj, šta će mi, koji slobodu sputava?

SONET O PAUKOVIMA I MUVAMA

 

Dimitar Anakiev

SONET O PAUKOVIMA I MUVAMA

Često, kad u drvarnicu odem, paukove

gledam, kako tkaju svoju gustu mrežu -

u njih, čak i zimi, muve uđu, te ih vežu -

oko njih plešu, igraju igre krvnikove.

Muve, uhvaćene, ćute – ne čujem krikove -

sve izgleda k'o da im dobrovoljno podležu,

k'o da se, eto, slažu, da im grkljan prerežu,

silom božjom date u ruke nasilnikove.

Retke, samo, mušice silno se koprcaju,

one što im svetlo lepše je od večnog mraka -

liči to sve kao da u ludilu buncaju

a one, jadne, žele niti da popucaju,

da spase glavu i izađu iz ćorsokaka,

žele, opet, rubom tanjira da se smucaju.

SONET O ANGAŽOVANOM PESNIKU

Slika: "Autoportret", Dimitar Anakiev, ulje na platnu, 1993

Dimitar Anakiev

SONET O ANGAŽOVANOM PESNIKU

Šta je to pesnik angažovani? Tek bundžija

ili neko ko problema rešenje sagleda?

Jel' to psovač il' neko ko kroz pesmu progleda?

Usamljenik, ili pajdaš koji svima prija?

Treba li mu glava trezna il' pivo, rakija?

Koje teme ispostavlja? Možda to je beda,

možda ideologija – piše tek radi reda?

Ili, u pitanju je slaba adaptacija?

Teško je piscu nejakom protiv vlasti biti

u plemenu malom kao što je ovo naše,

sem ako sila neka druga ga ne zaštiti.

Pesnika nezavisnog sačekaće banditi

ili policija, selja što ne pije iz čaše,

bude li sreću imao, neće ga ubiti.

SONET O GULAGU SLOVENIJA

 

Dimitar Anakiev

SONET O GULAGU SLOVENIJA

Lepo mesto, gulag, na sunčanoj strani Alpa

puno je turista i svetskih probisveta-

radnici se ne vide i oni bez budžeta,

deo šireg lagera, nazvanog Europa.

Još se manje vide izbrisana lica, dostupa

nemaju, tajnim dekretom autoriteta,

do knjiga i do rada, bogme i do života,

žrtve ostrakizma¹, Staljinovog agitpropa.

Šef parade, ime mu je Milan, čovek mio

evo, već trideset godina bez po muke je

barem dvadeset pet hiljada ljudi sakrio

istih onih sa kojima se pobratimio

u drugom ratu, bežeći od okupacije:

“nije ih izbrisao, već samo osamio”.

¹“Klasičan staljinistički metod podrazumeva: klevetu, ostrakizam i gangsterizam” (Džejms Kenon, američki marksista).

TANKA O "KULTURNOJ BORBI" / TANKA ON "CULTURAL STRUGGLE"

 TANKA O "KULTURNOJ BORBI" / TANKA ON "CULTURAL STRUGGLE"

Nije li Heraklit zapisao: "Prava istina stvari voli da se krije"?
Ovu tanku posvećujem Ottu, Borisu i ostalim protagonistima
"kulturne borbe" u Sloveniji.
.
Staljinisti pod
maskom demokratije;
ta mesečina
dovoljno jaka samo
da napišem koji stih

 - - - Dimitar Anakiev
*

Didn't Heraclitus write, "The true truth of things loves to hide"? 
I dedicate this tanka to Otto, Boris and the other protagonists of
"cultural struggle" in Slovenia.
.
Stalinists under 
the mask of democracy; 
that moonlight
strong enough only 
to write some verse

  - - - Dimitar Anakiev

MONAH SAJGJO (12 vek), 70 tanki, prvi put na srpskom

Sedamdeset tanka pesama klasika japanske književnosti, monaha Sajgjoa (12 vek), pesnika koji je waka/tanka poeziju (5,7,5,7,7) doveo do svog ranog vrhunca, ovih dana, u mom prevodu, izlazi iz štampe u izdanju Niškog kulturnog centra! Preporučujem!

Dimitar Anakiev playing chess

Dimitar Anakiev playing chess for Radovljica (2nd Slovenian league West)

SEDAM TANKI SA PODNOŽJA VRTOPA (2)

 

Dimitar Anakiev

SEDAM TANKI SA PODNOŽJA VRTOPA (2)

1.

Čovek je uvek

sposoban da iznenadi -

skoro šestdeset

godina mi je – učim

se još uvek života

2.

Karakterna su

bića mačke – svaka je

sasvim posebna;

jedna starija maca

kraj mene noćas spava

3.

Založih vatru

u planini, za sebe

i tri mačkice;

kiša je prošla, nebo

prepuno sjajnih zvezda

4.

Sa dva seljaka,

u prolazu, pričamo

o ratnom dobu

svi jednako srčano-

kovitlac pahuljica

5.

Ledena tmina,

zvezde proređene k'o

na bojnom polju-

i ovde pod Vrtopom

pokrivač: vojničko ćebe

6.

Prvi sneg, kažu,

prekrio vrh Vrtopa-

videću ga tek,

kako tužno, sutradan

kad' budem odlazio

7.

Ostavljam moje

mačke, napuštam Vrtop

privremeno al'

bolno: tamo gde idem

biljka sam bez korena