Dimitar Anakiev
SONET O PAUKOVIMA I MUVAMA
Često, kad u drvarnicu odem, paukove
gledam, kako tkaju svoju gustu mrežu -
u njih, čak i zimi, muve uđu, te ih
vežu -
oko njih plešu, igraju igre krvnikove.
Muve, uhvaćene, ćute – ne čujem
krikove -
sve izgleda k'o da im dobrovoljno
podležu,
k'o da se, eto, slažu, da im grkljan
prerežu,
silom božjom date u ruke nasilnikove.
Retke, samo, mušice silno se koprcaju,
one što im svetlo lepše je od večnog
mraka -
liči to sve kao da u ludilu buncaju
a one, jadne, žele niti da popucaju,
da spase glavu i izađu iz ćorsokaka,
žele, opet, rubom tanjira da se
smucaju.
No comments:
Post a Comment