POLITIČKA MANIPULACIJA SREBRENIČKIM ŽRTVAMA

 

Dimitar Anakiev

POLITIČKA MANIPULACIJA SREBRENIČKIM ŽRTVAMA

Politička je manipulacija i nedostatak pijeteta naziviti užasni i nedopustivi zločin u Srebrenici “genocidom”. Ne samo zbog toga što reč “genocid” podrazumeva uništavanje svih kategorija stanovništva a ne samo muškaraca, postoji dakle lako vidljiv problem sa običnom logikom u upotrebi ovog termina – već i zato, što postoji dobro znani element sumnje da je reč o dogovorenom zločinu. Podsetimo se, pišem ove redove na osnovi beležaka i stavova generala Sefera Halilovića, osnivača Armije BiH, iznesenih u knjizi 'Zavjera ili izdaja”, koja je doživela šest visoko tiražnih izdanja i do sada je niko nije demantovao - uključno sa tada živim Alijom Izetbegovićem: da bi se zločin desio, bilo je potrebno, kao prvo, da Alija Izbegović povuče Armiju BiH iz do tada neosvojive Srebrenice, kao drugo, bilo je potrebno da Međunarodna zajednica (holandski bataljon) kojoj su bili zarobljenici povereni na čuvanje ne izvrši svoju dužnost, i kao treće, došla je Mladićeva egzekucija. Ne postoje, dakle, nikakve sumnje, da su u zločinu, na svoj način, učestvovale sve tri strane i ne postoji sumnja da su sve tri strane imale interes da se zločin izvrši: Bošnjaci da utemelje naciju u mučeništvu, Srbi da dobiju teritorije i Međunarodna zajednica, tada predvođena Bilom Klintonom, da zabije nož u leđa Jugoslaviji i zavlada Balkanom, jer zemlju utemeljenu u anti-imperijalizmu i bratstvu naroda, zaista nije bilo moguće srušiti bez podele Bosne i groznog zločina kao osnove za podelu. General Halilović piše da mu je Alija Izetbegović preneo Klintonove reči: “Neka oni pobiju jedno 5000, onda ulazimo mi i proglašavamo mir...” Kada 1993 nije hteo da preda Srebrenicu, pokušali su atentantom (ubili su mu suprugu i šuraka) a kad nisu uspeli, smenili su ga.

Nazvati Srebrenički gnusni zločin “genocidom” ima jasnu političku motivaciju na strani neo-kolonijalizma i liberalnog kapitalizma koji je podjarmio Balkan. Time se pokušava sakriti mentorstvo imperijalista u raspadu Jugoslavije i sva krivica pripisati Miloševiću. Pranje ruku novih gospodara Balkana i jaram malim podjarmljenim narodima – to je pravo značenje reči “genocid” primenjene na Srebrenicu. Svaki put kada se za Srebreničke žrtve kaže “genocid” dublje sa zabije kolac u grob Jugoslavije i poveća se bosanski aparthejd. Reč “genocid” je cvet imperializma. A ko zaliva taj cvet samo je bedni sluga tuđe nadvlade. Nema tu nikakvog pijeteta, naprotiv, to je ruganje žrtvama gnusnog zločina i čista, protivnarodna, politika.

Ne čudi, dakle, da lakeji liberalizma, kojima gospodari dodeljuju mrvice sa bogate trpeze, tako histerično napadaju Handkea. Dok je “genocid” zvačinična istina, Jugoslavija je mrtva. Dok je “genocid” zvanična istina aparthejd i ponižavanje ljudi u BiH su stvarnost, a to može biti u interesu samo eliti koju gospodari plaćaju da rasplamtava žar “genocida”. To je, u stvari, nastavak rata drugim sredstvima.

Handke, koji se zvanično izjašnjava kao Jugosloven, usprotivio se libernoj nadvladi Balkana. Usudio se da gospodarima sveta kaže “ne”, zato su ga tako žestoko i histerično napali u centrima moći ali i naši, do zemlje sagnuti, lakeji. To može samo pisac izuzetnog ličnog integriteta i hrabrosti. Hvala, Peter Handke, ako ništa drugo, u ime nas Jugoslovena, jedine nacije u bivšoj Jugoslaviji koja je zaista doživela genocid, ako već moram da upotrebim tu reč. Treba prekinuti sa manipulacijom žrtvama Srebrenice za korist liberalnih kapitalista i neo-kolonijalizma. Treba se vratiti sebi, ako imamo još kome. U suprotnom, moraćemo svi Jugosloveni, koliko nas je još ostalo, da se iselimo u Austriju, jer na prostoru bivše Jugoslavije za nas više nema mesta.