NEMA TAKVIH JUNAKA DA UDARE NA KUČANA

DA LI STE ZNALI?

DA LI STE ZNALI? Više od 100 vodećih intelektualaca sa područja bivše Jugoslavije uključilo se u kampanju protiv Petera Handkea, niko od njih, u zadnjih 28 godina, nije napisao ništa substancijalno o slovenačkim izbrisanima.

IZBRISANI, NULTI GRAĐANI SLOVENIJE, BALKANA I EVROPE

 

Dimitar Anakiev

IZBRISANI, NULTI GRAĐANI SLOVENIJE, BALKANA I EVROPE

(Razmišljanje izbrisanog nakon XII foruma tranzicione pravde)

Problem tranzicijske pravde na prostoru

bivše Jugoslavije je u tome što nema tranzicije.

- - - - Žarko Puhovski, na XII forumu za tranzicijsku pravdu

Završen je XII forum za tranzicijsku pravdu, koji se je 15-16 decembra održao u Zagrebu. Po mom skromnom mišljenju, forum je bio veoma uspešan u prikazivanju kontinuiteta rada i napora koje grupa civilno-društvenih organizacija duže od decenije ulaže u tranzacionu pravdu regiona a takođe i u demonstriranju svoje vizije za nastavak rada, takođe i u spremnosti da se “resetira”, prilagođava uslovima koje određuje vlast, i sebi stalno određuje nove ciljeve. To je pokazatelj vitalnosti. Ne mogu smatrati neuspehom neuspeo pokušaj “osvajanja država” jer samo politički naivni idealisti mogu smatrati ovaj u osnovi politički cilj stvarnim ciljem Rekoma. Ja mislim da ciljevi Rekoma moraju biti takvi kakvi su sada jer doliče civilnom društvu. Pokušaj osvajanja država je međutim bio veoma dobar jer je razgrnuo dimne zavese politike, pokazao stvarno stanje i tako pomogao civilnom društvu da dublje sagleda svoje mesto i ciljeve. Da li civilno društvo može ostvarivati političke ciljeve je mnogo kompleksnije pitanje, koga odgovor ne zavisi samo od civilnog društva.

Kvalitet izlaganja je bio povremeno na veoma visokom nivou. Istakao bi odličan govor Žarka Puhovskog, čije uvodne rečenice uzimam za moto ovog teksta. To da kod nas nema tranzicije tj. da je vlast, iako je obrnula kaput, ostala ista, alma mater gotovo svih problema tranzicione pravde u regionu. Očigledno je dogovor Regan-Gorbačev o kapitulaciji staljinizma sadržavao klauzulu o nelustraciji i opstanku sistema dok sam ne izumre, a tom sistemu se očito ne umire. Taj sistem je ne samo postao glavni partner snagama kapitalizma već stalno pronalazi nove forme opstanka sklapajući paktove čas sa konzervativnim, čas sa liberalnim kapitalom. Zato nikakav garant za njegovo izumiranje u regionu nije borba za liberalne parole, jer, kao što je lepo primetila Lea David, u drugom veoma zapaženom predavanju - liberalne parole (baš kao i konzervativne) na našem tlu nemaju isti značaj kao drugod: one su samo jedna od maski, sredstva mobilizacije prema vlasti, koja paktira sa liberalnim kapitalom i ništa drugo tj. nisu zaista nosioc liberalnih vrednosti. Upravo takav slučaj imamo u Sloveniji, gde kontinuitet vlasti (dakle i “netranzicija”) bazira na paktu sa liberalnim kapitalom a država otvoreno sprovodi rasističnu politiku, kako prema migrantima, tako i prema svojim izbrisanim građanima.

Na žalost, kad pominjem izbrisane, i posle XII forume tranzicione pravde, mi izbrisani, ostajemo sa osećajem da smo stalno ponovo i ponovo izbrisani, čak i u krugu nosioca tranzicione pravde. Verovatno je jedan od glavnih razloga upravo taj, da se opet osvrnem na reči Žarka Puhovskog i Leje David, što su sile kontinuiteta u Sloveniji, dakle sile “netranzicije”, poduprte liberalnim kapitalom, vezane za lažni liberalni narativ, i sa maskom liberalnosti sprovode politiku rasizma. To je eksluzivna osobenost Slovenije u regionu, dakle, da slovenački protagonisti rasizma nose maske liberalaca i na sva usta izvikuju liberalne parole. Izbrisani, kao žrtve rasizma zato imamo takođe eksluzivni položaj, koji do sada nije bio primećen u procesima tranzicijske pravde:

1. Izbrisani su jedine žrtve rasizma u regionu kojima nije dozvoljeno političko organizovanje

2. Izbrisani su jedine žrtve rasizma u regionu čije je civilno-društveno organizovanje strogo kontrolisano i limitirano (na primer, ne dozvoljava se upotreba izabranih imena društava a procesi registracije mogu trajati nadstandardno dugo...)

3. Izbrisani veoma često ne mogu dobiti pravnu zaštitu a ako je dobiju ona se najčešće sabotira (česte žalbe da se advokati ne odlučuju tužiti državu ako im se obrati izbrisani, odnosno izbrisanima je teško uopšte naći advokata itd.)

4. Izbrisani veoma često ne mogu ostvariti zdravstvenu zaštitu, ako i uspeju, susreću se sa diskriminatornim tretmanom.

5. Izbrisani teško ili nikako dolaze do posla, pogotovo posao u državnom sektoru im je nedostupan.

6. Štaviše, izbrisani uopšte nisu prepoznati kao žrtve rasizma. A ako izbrisani nismo žrtve rasizma, onda ne ostaje drugo, nego reći da smo žrtve staljinizma (ili “liberalnog-staljinizma”).

Uz sve ove su i svi drugi problemi a treba posebno podvući da je država Slovenija učinila sistematski napor da zaobiđe koliko može odluku Evropskog suda za čovekova prava o isplati dela nadoknade izbrisanima čiju visinu je sama odredila i zakonski regulisala na žrtvama najnepovoljniji način, i uprkos tome sama ne sprovodi svoj zakon o otšteti koju je naložio Evropski sud (više od polovini Izbrisanih nije isplaćena mizerna otšteta).
.

Ovde treba još dodati, da je broj izbrisanih odredila država sama, ni jedan nezavisni uvid u broj izbrisanih nije bio omogućen, niti sproveden, a glasovi koji su tvrdili da je izbrisanih znatno više, čak dva do tri puta više, kao što je bio glas Helsinškog monitora, bili su ućutkani snažnom akcijom politike i medijskim linčom.

Takođe, niti policija, niti država, nikad nisu dostavili broj deportovanih osoba iz Slovenije.

Druga ekskluzivna osobenost države Slovenije u regionu, koja utiče na status izbrisanih kao žrtava rasizma (ili staljinizma, odnosno libero-staljinizma) jeste da država Slovenija ne priznaje nacionalne manjine. Ona je bila prinuđena da prihvati status nacionalnih manjina nasleđenih iz Jugoslavije (Italijana i Mađara) dok ni jednu drugu manjinu ne priznaje, iako su desetostruko brojnije od nasleđenih. Zbog toga izbrisani nemaju mogućnost koje imaju druge žrtve rasizma-staljinizma u regionu: da ih zaštiti njihova država. Zato je zaštita žrtava rasizma mnogo konkretnija, na višem nivou, u Republicu Srpskoj i BiH uopšte, nego u Sloveniji. Jer, na primer, u Prijedoru, Bošnjaci imaju svoje političke i civilne organizacije, svoje spomenike – kako smo čuli na XII forumu – čak i svoje predstavnike u parlamentu, a izbrisani u Sloveniji nemaju baš ništa. Imaju presudu Evropskog suda koju država ne želi da sprovodi.

Zanimljivo je da niti jedan od nabrojanih problema izbrisanih nije prisutan u narativu tranzicione pravde iako smo izbrisani prisutnu u radu inicijative za Rekom takoreći od samog početka. Niko od učesnika ne zna gotovo ništa o Izbrisanima a o Sloveniji je bilo govoreno isključivo kroz vladajući kvazi- liberalni narativ, koji podržava kontinuitet i “netranziciju”. Čak je i dokumentiranje izbrisanih učinjeno u prošlosti od strane lokalnih NGO koji ne sarađuju u inicijativi za Rekom, tako da ta dokumentacija nije na volju procesuiranja tranzicione pravde. Zbog toga smo prinuđeni da se procesa dokumentovanja latimo ponovo, sami, bez ičije pomoći, i osnujemo vlastiti Dokumentacioni centar izbrisanih jer svi dobro plaćeni projekti na temu izbrisanih iz prošlosti imali su očigledno lokalni karakter i dostupni su jedino onima koje ta tema ili ne interesuju ili ih interesuje iz ugla vlade i države. Mi smo jedine žrtve rasizma/staljinizma prepuštene sami sebi i gurnuti u hladne ruke državnih izvršitelja zločina. 

Takođe, niti jedan od izvršitelja nije nikada pozvan na odgovornost, iako su imena poznata, a dokazi javni i dobro dokumentovani. Niti koalicija za Rekom, nito ko drugi nije učinio korak u tom smeru.

Konačno niko nam nikad nije rekao, od strane činioca tranzicione pravde, zašto je sve to tako? Zašto ih ne interesujemo, zašto ništa ne preduzimaju da se naš društveni status popravi? Zašto nikog nigde od izvršitelja zločina nisu tužili?

Izbrisani smo tako nulti građani Slovenije, Balkana i Evrope – nismo građani, a nismo ni manjina, takoreći, nismo baš ni ljudi. Nulti učesnici koalicije za Rekom, takođe. Parola XII foruma “Da žrtve žive u pamćenju društva” očigledno ne važi za izbrisane. Možda treba razmisli o konačnom rešenje za izbrisane?

POLITIČKA MANIPULACIJA SREBRENIČKIM ŽRTVAMA

 

Dimitar Anakiev

POLITIČKA MANIPULACIJA SREBRENIČKIM ŽRTVAMA

Politička je manipulacija i nedostatak pijeteta naziviti užasni i nedopustivi zločin u Srebrenici “genocidom”. Ne samo zbog toga što reč “genocid” podrazumeva uništavanje svih kategorija stanovništva a ne samo muškaraca, postoji dakle lako vidljiv problem sa običnom logikom u upotrebi ovog termina – već i zato, što postoji dobro znani element sumnje da je reč o dogovorenom zločinu. Podsetimo se, pišem ove redove na osnovi beležaka i stavova generala Sefera Halilovića, osnivača Armije BiH, iznesenih u knjizi 'Zavjera ili izdaja”, koja je doživela šest visoko tiražnih izdanja i do sada je niko nije demantovao - uključno sa tada živim Alijom Izetbegovićem: da bi se zločin desio, bilo je potrebno, kao prvo, da Alija Izbegović povuče Armiju BiH iz do tada neosvojive Srebrenice, kao drugo, bilo je potrebno da Međunarodna zajednica (holandski bataljon) kojoj su bili zarobljenici povereni na čuvanje ne izvrši svoju dužnost, i kao treće, došla je Mladićeva egzekucija. Ne postoje, dakle, nikakve sumnje, da su u zločinu, na svoj način, učestvovale sve tri strane i ne postoji sumnja da su sve tri strane imale interes da se zločin izvrši: Bošnjaci da utemelje naciju u mučeništvu, Srbi da dobiju teritorije i Međunarodna zajednica, tada predvođena Bilom Klintonom, da zabije nož u leđa Jugoslaviji i zavlada Balkanom, jer zemlju utemeljenu u anti-imperijalizmu i bratstvu naroda, zaista nije bilo moguće srušiti bez podele Bosne i groznog zločina kao osnove za podelu. General Halilović piše da mu je Alija Izetbegović preneo Klintonove reči: “Neka oni pobiju jedno 5000, onda ulazimo mi i proglašavamo mir...” Kada 1993 nije hteo da preda Srebrenicu, pokušali su atentantom (ubili su mu suprugu i šuraka) a kad nisu uspeli, smenili su ga.

Nazvati Srebrenički gnusni zločin “genocidom” ima jasnu političku motivaciju na strani neo-kolonijalizma i liberalnog kapitalizma koji je podjarmio Balkan. Time se pokušava sakriti mentorstvo imperijalista u raspadu Jugoslavije i sva krivica pripisati Miloševiću. Pranje ruku novih gospodara Balkana i jaram malim podjarmljenim narodima – to je pravo značenje reči “genocid” primenjene na Srebrenicu. Svaki put kada se za Srebreničke žrtve kaže “genocid” dublje sa zabije kolac u grob Jugoslavije i poveća se bosanski aparthejd. Reč “genocid” je cvet imperializma. A ko zaliva taj cvet samo je bedni sluga tuđe nadvlade. Nema tu nikakvog pijeteta, naprotiv, to je ruganje žrtvama gnusnog zločina i čista, protivnarodna, politika.

Ne čudi, dakle, da lakeji liberalizma, kojima gospodari dodeljuju mrvice sa bogate trpeze, tako histerično napadaju Handkea. Dok je “genocid” zvačinična istina, Jugoslavija je mrtva. Dok je “genocid” zvanična istina aparthejd i ponižavanje ljudi u BiH su stvarnost, a to može biti u interesu samo eliti koju gospodari plaćaju da rasplamtava žar “genocida”. To je, u stvari, nastavak rata drugim sredstvima.

Handke, koji se zvanično izjašnjava kao Jugosloven, usprotivio se libernoj nadvladi Balkana. Usudio se da gospodarima sveta kaže “ne”, zato su ga tako žestoko i histerično napali u centrima moći ali i naši, do zemlje sagnuti, lakeji. To može samo pisac izuzetnog ličnog integriteta i hrabrosti. Hvala, Peter Handke, ako ništa drugo, u ime nas Jugoslovena, jedine nacije u bivšoj Jugoslaviji koja je zaista doživela genocid, ako već moram da upotrebim tu reč. Treba prekinuti sa manipulacijom žrtvama Srebrenice za korist liberalnih kapitalista i neo-kolonijalizma. Treba se vratiti sebi, ako imamo još kome. U suprotnom, moraćemo svi Jugosloveni, koliko nas je još ostalo, da se iselimo u Austriju, jer na prostoru bivše Jugoslavije za nas više nema mesta.

SONET POVODOM LINČA PISCA

Dimitar Anakiev

SONET POVODOM LINČA PISCA

Zemlju jednu srušiti, lakše je, nego pisca -

dobrog, nepotkupljenog i od integriteta -

aparthejd uvesti i život bez pijeteta,

mnogo je lakše, o, biti, gospodarev brica.

Pisci i pesnici postoje kao bubuljica

na obrazu izbrijanom mediokriteta

(tu nisu zbog fraze, rime ili epiteta)

jer srednjačka su tupa i bezizrazna lica.

Prekoriše me, prijatelji, zbog tog stava

što slobodu branim pisca i protiv sam linča,

njihova je poza plaćena, puna kletava

i hajka cela nedostojna i blebetava

ali ne odstupih unazad ni pola inča -

prijatelj, šta će mi, koji slobodu sputava?

SONET O PAUKOVIMA I MUVAMA

 

Dimitar Anakiev

SONET O PAUKOVIMA I MUVAMA

Često, kad u drvarnicu odem, paukove

gledam, kako tkaju svoju gustu mrežu -

u njih, čak i zimi, muve uđu, te ih vežu -

oko njih plešu, igraju igre krvnikove.

Muve, uhvaćene, ćute – ne čujem krikove -

sve izgleda k'o da im dobrovoljno podležu,

k'o da se, eto, slažu, da im grkljan prerežu,

silom božjom date u ruke nasilnikove.

Retke, samo, mušice silno se koprcaju,

one što im svetlo lepše je od večnog mraka -

liči to sve kao da u ludilu buncaju

a one, jadne, žele niti da popucaju,

da spase glavu i izađu iz ćorsokaka,

žele, opet, rubom tanjira da se smucaju.

SONET O ANGAŽOVANOM PESNIKU

Slika: "Autoportret", Dimitar Anakiev, ulje na platnu, 1993

Dimitar Anakiev

SONET O ANGAŽOVANOM PESNIKU

Šta je to pesnik angažovani? Tek bundžija

ili neko ko problema rešenje sagleda?

Jel' to psovač il' neko ko kroz pesmu progleda?

Usamljenik, ili pajdaš koji svima prija?

Treba li mu glava trezna il' pivo, rakija?

Koje teme ispostavlja? Možda to je beda,

možda ideologija – piše tek radi reda?

Ili, u pitanju je slaba adaptacija?

Teško je piscu nejakom protiv vlasti biti

u plemenu malom kao što je ovo naše,

sem ako sila neka druga ga ne zaštiti.

Pesnika nezavisnog sačekaće banditi

ili policija, selja što ne pije iz čaše,

bude li sreću imao, neće ga ubiti.

SONET O GULAGU SLOVENIJA

 

Dimitar Anakiev

SONET O GULAGU SLOVENIJA

Lepo mesto, gulag, na sunčanoj strani Alpa

puno je turista i svetskih probisveta-

radnici se ne vide i oni bez budžeta,

deo šireg lagera, nazvanog Europa.

Još se manje vide izbrisana lica, dostupa

nemaju, tajnim dekretom autoriteta,

do knjiga i do rada, bogme i do života,

žrtve ostrakizma¹, Staljinovog agitpropa.

Šef parade, ime mu je Milan, čovek mio

evo, već trideset godina bez po muke je

barem dvadeset pet hiljada ljudi sakrio

istih onih sa kojima se pobratimio

u drugom ratu, bežeći od okupacije:

“nije ih izbrisao, već samo osamio”.

¹“Klasičan staljinistički metod podrazumeva: klevetu, ostrakizam i gangsterizam” (Džejms Kenon, američki marksista).

TANKA O "KULTURNOJ BORBI" / TANKA ON "CULTURAL STRUGGLE"

 TANKA O "KULTURNOJ BORBI" / TANKA ON "CULTURAL STRUGGLE"

Nije li Heraklit zapisao: "Prava istina stvari voli da se krije"?
Ovu tanku posvećujem Ottu, Borisu i ostalim protagonistima
"kulturne borbe" u Sloveniji.
.
Staljinisti pod
maskom demokratije;
ta mesečina
dovoljno jaka samo
da napišem koji stih

 - - - Dimitar Anakiev
*

Didn't Heraclitus write, "The true truth of things loves to hide"? 
I dedicate this tanka to Otto, Boris and the other protagonists of
"cultural struggle" in Slovenia.
.
Stalinists under 
the mask of democracy; 
that moonlight
strong enough only 
to write some verse

  - - - Dimitar Anakiev

MONAH SAJGJO (12 vek), 70 tanki, prvi put na srpskom

Sedamdeset tanka pesama klasika japanske književnosti, monaha Sajgjoa (12 vek), pesnika koji je waka/tanka poeziju (5,7,5,7,7) doveo do svog ranog vrhunca, ovih dana, u mom prevodu, izlazi iz štampe u izdanju Niškog kulturnog centra! Preporučujem!

Dimitar Anakiev playing chess

Dimitar Anakiev playing chess for Radovljica (2nd Slovenian league West)

SEDAM TANKI SA PODNOŽJA VRTOPA (2)

 

Dimitar Anakiev

SEDAM TANKI SA PODNOŽJA VRTOPA (2)

1.

Čovek je uvek

sposoban da iznenadi -

skoro šestdeset

godina mi je – učim

se još uvek života

2.

Karakterna su

bića mačke – svaka je

sasvim posebna;

jedna starija maca

kraj mene noćas spava

3.

Založih vatru

u planini, za sebe

i tri mačkice;

kiša je prošla, nebo

prepuno sjajnih zvezda

4.

Sa dva seljaka,

u prolazu, pričamo

o ratnom dobu

svi jednako srčano-

kovitlac pahuljica

5.

Ledena tmina,

zvezde proređene k'o

na bojnom polju-

i ovde pod Vrtopom

pokrivač: vojničko ćebe

6.

Prvi sneg, kažu,

prekrio vrh Vrtopa-

videću ga tek,

kako tužno, sutradan

kad' budem odlazio

7.

Ostavljam moje

mačke, napuštam Vrtop

privremeno al'

bolno: tamo gde idem

biljka sam bez korena

KATREN ZA BRAĆU PESNIKE

Dimitar Anakiev
KATREN ZA BRAĆU PESNIKE

Kad pesnik ideologiju pusti u rimu
Bude kao pozna jesen što doziva zimu;
Bolje mu beše da, nejak, izoštri maksimu
Il' da poruku svoju poveri akronimu.

KATREN O MUZI PESNIČKOJ

Dimitar Anakiev
KATREN O MUZI PESNIČKOJ

Onomad sebi rekoh: pesnik bez svoje muze
Kao pustinjak je, što ga sila mraka uze;
Svojom rukom brižnom, otvara muza kaveze
I grobove otvara - glas njen put do ekstaze.

KATREN O RAKIJI

Dimitar Anakiev
KATREN O RAKIJI

Zdrava pamet očito nema gde dovesti-
O tome nam svedoče mnogobrojne povesti,
Al' nam rakija pomaže u pamet uplesti
Mnoge stvari kojih nema u savesti.  

KATREN O MAČKU MOMČILU

Dimitar Anakiev
KATREN O MAČKU MOMČILU

Kad izbrisana, ostadoh bez prijatelja
Pojavi se Momčilo, mačak-delija,
Štiteše me taj od svih neprijatelja,
Postah jedan od mačaka ljubitelja.

KATREN O ZLATNOJ JABUCI

Dimitar Anakiev
KATREN O ZLATNOJ JABUCI
(Po Otonu Župančiču)

Zlatna jabuka ne upade u blato
Al njen sjaj ne beše ništa bolji zato,
Preprodali naslednici su zlato,
Komunisti što ustopiše u NATO.
         21/11/2019

SONET O MOJOJ DEŽELI

Dimitar Anakiev

SONET O MOJOJ DEŽELI

U ovom nakaradnom delu sveta, slučaj znan

da krvnik u javnosti svoje žrtve, o, brani!

Ožalošćen, navodno, prisustvuje sahrani-

aparatčik-krvnik i branilac je ažuran.

Slučaj Izbrisanih u Sloveniji banalan:

braniše ih dugo jedan sudija ustavni,

neki politikolog, čak i pesnik državni-

beše to za državu posao berićetan.

Za javnost najlepša predstava: zloupotreba

žrtava u igri znanoj k'o borba kulturna-

iživljavanje na mrtvacima pre pogreba.

I vrabac zna: država takva nikom ne treba,

gde su laž i prevara stvar državotvorna,

maska lažnih liberalaca i patriota.

SEDAM TANKI SA PODNOŽJA VRTOPA

 

 

 

 

Dimitar Anakiev

SEDAM TANKI SA PODNOŽJA VRTOPA

(Iz rukopisa-zbirke tanki „Povratak“)

.

1.

Osmehe ljudi

ponesoh u planine-

ovi vrhovi,

što se na suncu zlate,

danas tako dostupni

2.

U praskozorje

prošlost poče da bledi-

sunčevi zraci

tiho se probijaju

kroz spuštene roletne

3.

Promeni se svet

ovde u planini: rat,

politika, mir,

gradovi i putevi

jesenje lišće postaše

4.

U polju sretoh

belog leptira tamo-

vamo što krivuda -

htedoh da priupitam

ali zaboravih šta

5.

Radim šta želim

sam samcat sred planine-

nošene vetrom

moje misli lutaju

sve do bujne mladosti

6.

Jesenje sunce

šumu preskoči, uđe

u moj skromni dom -

na prozoru verande

mrtve muve živnuše

7..

Usred planine

čujem glasove, il' to

vetar fijuče?

Sunce u šumu uđe

palo lišće zažive¹

-

¹Ovo je parafraza poznate pesme kineskog pesnika Wang-Wie-a, po mom mišljenju pesme koja najbolje izražava Zen-budizam od svih koji su to pokušali, uključujući Saigyoa i Bašoa. Ovo je moj prevod te pesme u desetercu:

.

У празној планини никог не видим,
Ипак, чују се гласови људи...
У тамну шуму светлост се врати,
зелена маховина засветлуца.

• - - - - Ванг Веи (8 век), превод Димитар Анакиев

.

Istu pesmu sam nekoliko godina ranije parafrazirao na sledeći način:

.

Дал то жубори

Сава ил су гласови

некакве деце?

Сунце је зашло, путем

уз реку, иње се бели.

• - - - - Димитар Анакиев, 18/12/2016

SONET O ŠAHISTIMA

 

Dimitar Anakiev

SONET O ŠAHISTIMA

Šah, ta božanska igra, rajski vrtovi

nakon vihrave pobede, pakao celi

kad protivnik il' sreća poraz dodeli-

šahisti vrli- uvek dobri drugovi.

Vrednost idealnu ljube prijatelji

što je stalno traže na drvenoj tabli

(u zadimljenom podrumu) crno-beli.

“Prevideh lovca!” Srušiše se svetovi!

I ja se povremeno predam zanosu

igre šahovske-baš dođoh sa partije

dobre volje-igra prija ponosu!

A već sutra možda u besnom prkosu

“nikad više” na povratku iz birtije

ili zahvalan - dal Feniksu, il' Narcisu.

SONET O LJUBAVI

Dimitar Anakiev

SONET O LJUBAVI

Šta to ljubav bejaše? Da li sitne krađe

ili drvoredi što nigde ne dovedoše?

Pitah sve moje dragane što sa mnom legoše-

odgovora nema, niko još ga ne pronađe.

More, u kojem su mnoge potopljene lađe,

olupine zarđale onih što se raziđoše,

nalik na ruže veštačke onih što ostaše-

samo na groblju nekom ljubav se večna nađe.

U plavim očima tvojim odgovor potražih,

prijateljice, što sretoh te ponovo sada,

i kutičke srca svojeg brižljivo pretražih.

Život celi svoj potanko pred tebe izložih,

i tvoji pogledi, opet, behu mi naslada,

trenuci ovi kratki, lepši su od dužih.

SONET O PTIČIJEM LETU

 

Dimitar Anakiev

SONET O PTIČIJEM LETU

Bejaše neki voz, što u noći tutnji,

beše neki zanos, beše čak zakletva;

zorom, sneg na vrhovima: zima-britva,

saznanja nikakva, predadoh se slutnji.

Novim putem pođoh u najvećoj šutnji;

pod čizmom snega škripa, kao neka kletva

a ja hodah dalje, snagom svog dečaštva-

ne pogledah nazad, ko u nekoj šetnji.

Sad unazad gledam okom vidovitim:

snega više nema, kao ni mladosti,

još se čuje škripa putem tajnovitim.

Istim putem dal i danas opet hitim?

Eno ptice kako leti bez gordosti-

perom njenim mogu li da se okitim?

SONET O MAČKI I ĆALETOVOJ VIKENDICI

Dimitar Anakiev

SONET O MAČKI I ĆALETOVOJ VIKENDICI

Svakom mesto treba da se skloni od tog sveta,

kutičak, što ga samo divlje ptice dosežu;

mestašce, gde je moguće uteći grabežu-

bar privremeno i u okvirima budžeta.

Uteći pljački, sirotinji je van dometa

al' otac mi srećom ostavi skromnu bagažu-

kućicu što ne odgovara mojem staležu

i što Slovenci kažu-nije blizu dupeta.

U toj kućici me čak dočekuje i mačka,

a bića kao što su mačke ja vrlo volim,

dobro mi dođe i njena veština lovačka.

To nije ona građanska, Bodlerova mačka

već moja Pegica koju sa mukom namolim

da u zlo doba bude umiljata igračka.

SONET O PESNIČKOM DARU

 

Dimitar Anakiev

SONET O PESNIČKOM DARU

Ne postoji ni jedan dar k'o što je pesnički,

kad treptaji duše postaju moćna tutnjava

i vreme, prostor, događaje lako zgušnjava;

to nije, ne, neki posao tek zapisnički.

Pesnička put često krivuda, očajnički

i duša otvorena, na vetru lelujava

a, u trenutku, opet, sunce je obasjava-

duh je pesnika skroman a uvek buntovnički.

Pesnik u rukama dušu svoju stalno nosi

pokazuje je svima na tom putu preteškom,

sili i moći što vladaju svetom prkosi.

Al' ima i pesnika što moć dobro podnosi,

ne težeći za ulogom čistom i viteškom

već da im vetar kose pramenove raznosi.

SONET O ACI I KONFORMISTIMA

Dimitar Anakiev

SONET O ACI I KONFORMISTIMA

Konformisti-korov što u svakoj njivi niče,

bilo kad cvetove širi i zanosno miriše

ili kad istura bodlje a vetar je njiše;

uvek su to ljudi što su deo glavne priče.

Al' med pukom jesu borci, voda ne proniče:

be neki Todorović Aca, tog izbrisaše-

borac bez mane pa ga lažima ojadiše;

advokati đavolovi sad se njime diče.

Laž je deo politike svake, bez dileme,

duša naša vrlo često istine se plaši,

prek' rana laži stavljamo k'o prave meleme

Drug moj beše Todorović Aca, u nevreme,

drug odan i prijatelj što ga smrt ne plaši-

kraj njegovog groba stojim, gledam hrizanteme

JUGOSLOVENSKI SONET

 

Dimitar Anakiev

JUGOSLOVENSKI SONET

Komunisti, dragi, Jugoslaviju prodali,

nekretnine pokrali ali problem nastade

šta sa stokom i Jugoslovenima da rade?

Da sakriju moradu da su sve nas izdali.

Sekirom američkom zemlju iskomadali-

al' taktiku uspeše lukavo da dograde

obukoše u kostime momke golobrade:

četnici, ustaše, domobrani-maskirani.

Slovenci Jugoslovene izbrisaše prosto,

dok ostalima najteža preostade muka:

da podele ljude i pobiju ko je ost'o.

Bejaše to k'o kad udavače mese testo

al' kolač izgledaše ko krvava jabuka

gde bejaše život čili, sad je sasvim pusto.

BALADA IZBRISANIH

 

Dimitar Anakiev

BALADA IZBRISANIH

Braćo draga, što neizbrisaše vas,

šta nas snađe, teško shvatićete.

Ipak, zastanite, čujte nas proglas:

dvadeset pet hiljada ljudi zlo dolete,

trideset leta traje i dandanas:

da bez papira u kući budete,

da ni sud evropski ne donosi spas,

da stranputicom ide vaše dete,

teške rane, muku, da ne celi čas

i krivce srećne pred sobom gledate.

Nevini, u grob zakopani živi,

zasejani kao mržnje seme,

po najtajnijoj vlasti direktivi.

Izbrisanima jeste stalo vreme,

istaknuti kao zastor gledljivi

dok vlast krade telu biračkome.

Sadizam, cvet u slovenačkoj njivi,

miriše lepše nego hrizanteme.

U toj, braćo draga, priči dirljivi

najčudnije se pletu teoreme.

Krivi, rekoše, mrtvi domobrani

komunisti bivši, još živi, nisu -

sa prave strane u vlast odabrani

novac tvore u sumnjivom biznisu.

Kulturne borbe mi smo grudobrani,

reč jedna u propagandnom natpisu.

Svi su tužioci cenzurisani

i neprobojni kondom na penisu.

Mi, izbrisani, ud amputirani

u staljinističkom nekropolisu.

Al', braćo, znajte: postoje svrhe dve:

neka muka naša raskrinkava

konformiste i sve što sili služe,

nek se otvori kutija ćorava,

nek sprži: staljiniste-domobrane

BALADA O PETERU HANDKEU

 

Dimitar Anakiev

BALADA O PETERU HANDKEU

Idealizam je jedini mogući realizam.

Andrej Tarkovski

Kako samo malo treba nada da isklija!

Još juče, behu svi vrli brodovi potopljeni

već danas, ponovo rođena Jugoslavija!

Uzdiže je Peter Handke, nikad utopljeni;

njegov Nobel, bez straha, naša je amajlija!

Kritičari, pljuvači, hajkači okupljeni,

ljudi bez dubine, oduvek tankih ganglija,

neprijatelja prijatelji, od njih kupljeni,

evo ih gde danima viču ko dečurlija -

sve tajne molitve uslišane, Bog hvaljeni!

U svom boju intimnom, Peter prođe ratištem

Jugoslavije cele, nepotkupljiv, načelan,

sledeći samo srcu, mišlju, svojim gledištem;

a šta bi pisac dobar drugo da radi? Elan

od reke do reke, od svoda do svoda-ištem

otiske u prahu što ostavi Peterov dlan

kad izabra Jugoslaviju svojim stecištem

i od ružne, najružnije jave napravi san.

Sanjači, učiniše ga svojim pristaništem

da od najcrnje duge noći zasija novi dan.

Na drugome bregu oni što bez snova stoje:

za njih snovi ničemu ne služe, iluzije

političke zloupotrebe što novce broje -

umovi jasni, racionalni soj, erozije,

ne mogu pisca snova rečju da udostoje.

Za njih su trendovi bitni, snovi-konfuzije.

mondenost površna, svet celi za kauboje,

pre svega nedostatak bilo kakve vizije.

Peter, hodajući, od snova čini perivoje.

usput, nehotice, svet ruši, hipokrizije.

Boj materijalista protiv idealista.

Na strani idealista naš Handke Peter,

upravo on glavni Nobelov finalista,

iz ovog današnjeg sveta moralni dezerter.

Možda, ipak, jedini mogući realista?

KRATKA PESMA O PISCIMA (Peteru Handkeu)

 

Dimitar Anakiev

KRATKA PESMA O PISCIMA

- - - Peteru Handkeu

Zasmetao lošim piscem

jedan pisac dobar;

odmah su ga optužili

da je bio grobar.

Propatiše pisci slabi,

mali im kalibar,

pisca dobrog da naprave

da im bude sobar

a ovaj, ruku diže,

viknu: “plaćam, konobar!”

ŠANSONA ZA PAVLUŠKA IMŠIROVIĆA

Dimitar Anakiev

ŠANSONA ZA PAVLUŠKA IMŠIROVIĆA

Na bespuću bejah, svuda trn samo,

Istoriju ne razumeh, tek đačić -

Ime moje izbrisom žigosano,

Al' pojavi se Pavluško Imširović

  - - - - - - pojavi se Pavluško Imširević

Komunisti, nisu potpuno isti -

ovi što ih Gorbačov danas čuva,

reče Imširović, to su staljinisti

  - - - - - - pojavi se Pavluško Imširović

KATREN O DEMOKRATIJI

 

Dimitar Anakiev

KATREN O DEMOKRATIJI

(Francuski aleksandrinac)

Oprezni su ljudi, plaše se svi svega

Koja li će vojska, sa onoga brega

Udarila beda, u džepu ničega

Reč demokratija, obična balega

DOMOBRANSKA ŠANSONA (Chanson L'Armée Territoriale)

Dimitar Anakiev

DOMOBRANSKA ŠANSONA

(Chanson L'Armée Territoriale)

-

Ima nešto što me muči

Otkuda u našoj kući

Preko noći, preko dana

Pet hiljada domobrana?

- - - - - Toliko je i četnika

- - - - - Toliko je i ustaša

.

Da li preko okeana

(ili kriva je savana)

dođe tolko domobrana?

- - - - - Toliko je i četnika

- - - - - Toliko je i ustaša

LEKARSKA ŠANSONA (Lekar lekaru je vuk)

Dimitar Anakiev
LEKARSKA ŠANSONA
(Lekar je lekaru vuk)
-

Na posao da se bacim htedoh
Tu radih, sa diplomom doktora
Al' od želja brzo se rastadoh-
Nedade mi lekarska komora
- - - Medicus medico lupus
.
Hipokrata ovde baš ne vole
Na ceni su vrli domobrani
Važno nije koje imaš škole
U Deželi rade izabrani
- - - Medicus medico lupus
.
Po šumama kriju se lekari
Sa iskustvom, priznati stručnjaci
Hirurzi, prakse opšte, zubari-
U komori zaseli mračnjaci
- - - Medicus medico lupus
.
Napreduješ da ovde ne možeš
U partiji biti pravoj moraš
Izbrisan si jer nisi pokleko
Stazom vlasti da se adaptiraš
- - - Medicus medico lupus
.
Al krvnici nisu ljudi tuđi
Sve su braća - doktori, lekari
Što kampuju na moralnoj međi
Zaštićeni kao četinari
- - - Medicus medico lupus
.
To je tako već trideset leta
I kongrese oni kontrolišu
Da ne prođe neka ptica kleta-
Klanjaju se novcu, svom fetišu
- - - Medicus medico lupus
.