Moja KVARTINA IZBRISANEGA, prevod v slovenščino Boris A. Novak

KATREN IZBRISANOG

Dimitar Anakiev

KATREN IZBRISANOG

    posvećen Fransoa Vijonu

Bezbroj leta omča oko vrata

Ljudskih prava moja je kravata

Sve dok grobu ne otvorim vrata

Dična žrtva bednih maškarata

PESMA O ANGELU (Iz istorije moje porodice)

Dimitar Anakiev

PESMA O ANGELU

(iz istorije moje porodice)

Daleki predak, po imenu Angel,

da bi kuću sebi stekao, oženio

se, sa haračlijom¹ beše ušao u duel:

ubio ga nožem a harač zaplenio

Taj moj Angel, daleki predak

osam kolena, u beg se onda dade,

prateći sunce, odbaci život jedak,

u selu nekom ženče mu se dopade

Od harača što ga na leđima noseše

sebi kupi kuću i imanje, oženi se

i tu mu kćeri sve i sinovi dozreše,

oko kuće posadi jele i čemprese

Sav taj život k'o da kuljaše iz krvi

haračlijske, što ga na Balkan planini

ubi Angel, moj prapredak – i još vrvi

za potomke danas, kako u davnini

Tu sad mene čeka dična vikendica

pod planinskim vrhom, kraj granice

gde pesnici dođu i poneka ptica

o životu našem pišu se tu stranice

¹harač je bio vrsta poreza u Otomanskom carstvu. Haračlija je poreznik, onaj koji idući od sela do sela, od kuće do kuće, porez naplaćuje.

POEZIJU NAĐOH

Dimitar Anakiev

POEZIJU NAĐOH

Ponovo rođeni ja pronađoh poeziju

takvu kakvu balkanski pesnicu pišu

oslobođeni stega, ne plativši kiriju

a sa puškom u ruci, dim vatre udišu

Ponovo rođeni ja pronađoh poeziju

u nekom vozu od Niša do Ljubljane

prugom razorenom ugledah viziju

onu Drainca i Boteva, duše neokaljane

Ponovo rođeni ja pronađoh poeziju

pod omčom tesnom Fransoa Vijona

pesnika i bandita što imaše fantaziju

iz daleke Galije dobrog kompanjona

Ponovo rođeni ja pronađoh poeziju

onu što svetove ruši i svetove stvara,

onu što prezire osmeh lažni, kurtoaziju,

što se ne udvara za slavu i malo para

Ponovo rođeni ja pronađoh poeziju

a poeziju naći usred sveta lako nije

od Njujorka do Tokija, videh iluziju

videh sluge, paževe, duše još bolnije

Ponovo rođeni ja pronađoh poeziju

negde na sred puta, pokislu, napuštenu

a za misao vrelu spremnu i subverziju

poeziju nađoh, rekoh, još nekrštenu

Ponovo rođeni ja pronađoh poeziju

putem kojim niko ne ide, u izmaglici,

na poprištu, sred lokve krvi, zapuštenu,

trebaše joj reč topla samo kao izbeglici

Ponovo rođeni ja pronađoh poeziju

i uzvolesmo se k'o strasni ljubavnici,

željni hrane za srce samo a ne apatiju

ne književnici, postasmo buntovnici

ŠTA TO BEŠE DIJALOG? (Novo pismo Tomi Markoviću)

Dragi Tomo,

evo, vratih se iz balkanskih planina i vidim Tvoje nove priloge o Handkeu, ovaj put zapisane sa mnogo više dostojanstva i sa pokušajem argumentacije.

doduše, ne mislim da je ta argumentacija uvek uspešna (iako izgleda da jeste) ali to je poseban problem, jer, potsetimo se, ja sam regovao na kampanju pljuvanja po piscu koja onemogućava svaku argumentaciju. Dakle video sam dva problema: pljuvanje, hajku i linč - što je u stvari vraćanje u praksu 90' iako u ime "anti-Miloševićizma", i drugi problem: nedostatak argumentacije a to znači dijaloga. Obe ove stvari govore vrlo loše o stanju demokratije kod nas, što verovatno i nije baš upitno.

Dakle, pomakli smo se ka argumentaciji, i odrekli se pljuvanja (bar ne direktno u lice) to je svakako uspeh.

Glavno pitanje sada je da li je argumentovana diskusija uopšte moguća, ili znamo istinu? To jest, da li je XXZ glasilo vladajućeg (ili napola vladajućeg) liberalizma (liberalnog totalitarizma?) ili je neki dijalog i izmena argumenata uopše moguć na stranicama XXZ ili smo svi u svojim busijama i samo se puca na protivnika?

Pitanje je dakle koliko je dijalog danas moguć a da nije direktno sluga neke od ideologija na vlasti?

Ja svakako nacionalizam prezirem, ali taj prezir ne može biti isprika za služenje gotovim istinama na suprotnoj strani.

Drugim rečima: da li vidiš mogućnost dijaloga, ili najradije dijalog zaboraviti?

Srdačan pozdrav,

Dimitar

MISTERIJA RASPADA JUGOSLAVIJE, pesma posvećena Tomi Markoviću

 

Dimitar Anakiev

MISTERIJA RASPADA JUGOSLAVIJE

Tomi Markoviću

Bejaše to kao u nekom Holivudskom filmu

jedan policajac „dobar“, drugi policajac „loš“

jedan nudi cigaru (i odmah je pripaljuje), sipa kafu,

(uz pitatanje „sa ili bez šećera“?), poštuje rodnu

ravnopravnost i LGTB, a bogami i izbeglice voli

i odmah ih u košulje oblači,

drugi šamare udara jake kao Srebrenica

već je šakom prosuo barem 8372 zdravih zuba

(one sa plombama i okrnjene niko nije prebrojao)

i sve ih pažljivo prikupio u ogrlicu da se iz daleka vide

i to sve, naravno, odmah uočiše brojni novinari

počeše da hvale ovog policajca što kafu

sipa i cigaru nudi a ovog što šamara

i prosipa zube i od njih ogrlice pravi

ocrniše pošteno (ko bi voleo ovoga što bije?)

A tu se nađe neki pisac, kažu iz Austrije,

gledaše sve pažljivo kao što dobri pisci rade

i odmah napisa knjigu koju nazva

„Pravda za policajca što bije“

ali ovi novinari što već popiše kafu,

i što im je cigareta prijala

napadoše odmah pisca koji ne beše pušač

a izgleda ni kafu ne pije.

Napadoše ga bogami strašno: jedni psovkama

a drugi malo finije, rekoše: taj je isti kao oni

pisci iz istorije što su moćnicima glačali batinu.

I rekoše još uglas: on negira zube izbijene!

A onda taj pisac, kažu da je iz Austrije,

ode i popi kafu sa policajcem što bije,

na silu, jer kafu ne pije a zbog pravde

i još više zbog istine (jer istina je melem za

sve zube izbijene, one zdrave ali i za one sa plombom

i okrnjene)

I tek tu ga dohvatiše novinari, duvajući mu

dim u lice, od cigareta koje deliše

širokim osmehom „dobri“ policajac -

toliko dima je bilo, jer i cigareta bejaše dosta,

da se je dimilo kao da kuća gori – i goreše

da osta samo zgarište i dve stolice:

jedna, za policajca „dobrog“, i druga, za toga što bije.

U tom filmu mi smo statisti i po scenariju ne ostaje nam drugo

nego da izabiramo između policajca „dobrog“ i onog što bije.

(Sutra, po scenariju, bije ovaj što danas sipa kafu, a kafu sipa

ovaj što danas bije)

HANDKE JE OTVORIO TABU, ZATO PLJUJU PO NJEMU (iz pisma prijatelju)

Dragi prijatelju,

hvala veliko za pismo i tekst Bore Ćosića iz Danasa od 20 oktobra.. Reč je svakako o kultivisanoj diskvalifikaciji Handkea (putem poređenja) koja se veoma razlikuje od pljuvanja i monstruoznih uradaka propagande koje sam čitao u XXZ što me je nateralo da javno prekinem saradnju sa tom redakcijom (puca iz snajpera sa Limonovim, ore masovne grobnice, kupa se u krvavoj Drini i slično). 

Doduše, i Perin zamenik, Toma Marković, koji je sve to lepo spakovao, u komunikaciji sa mnom pokušao je taktikom poređenja (sa Ezrom Paundom, pa dalje) da opravda svoj uradak, ali ta poređenja su potpuno trivijalna i uz to lažna i manipulativna. Jer reč je o ljudima koji su duboko pripadali nekoj ideologiji, a mnogi i aparatu (aparatčiki) i pritom pisali stvari koje su kompromitujuće, i to veoma. Sve to kod Handkea nije slučaj, pre svega nije aparatčik, nije ideološki fanatik i nije napisao ni redak koji bi ga kompromitovao. 

Dakle prisustvujemo jednoj velikoj fabrikaciji laži o Handkeu, sa različitim nivoima diskvalifikacije, iza koje stoji određeni novac i politička volja. Po mom skromnom mišljenju reč je o tome da je Handke otvorio tabu, koji ne sme da se otvara, a taj tabu je Milošević. Američki liberalni kapital koji stoji iza ratova u ex-YU (pa i iza Miloševića) predstavlja Miloševića kao isključivog krivca za ratove, kao nekakvog solo-ludaka-manijaka koji ratuje i pobija a ustvari je on bio samo jedan od izvršitelja u strogo kontrolisanom nacionalističkom projektu rasturanja Jugoslavije, što žele da spreče da izađe na vidilo. Može se desiti da će se pokazati da je i Srebrenica bila dogovorena sa tri strane (američke, srpske i bosanske) jer je taj monstruozni zločin bio svima potreban: bez tako nečega nema rasturanja Jugoslavije, Bošnjaci su na mučeništvu dobili naciju a Srbi teritorije. Zato se tako puca baražnom vatrom, pa je i jadni Slavoj Žižek morao da ga pljune, a on sigurno ne pljuje bez nadoknade. Itd.

Danas sam bio u Grebinju, rodnom selu Handkeovom, malo iz želje da ga sretnem, a više sa namerom da ostavim neki pozitivan pesnički zapis, koji će bar za trenutak prekinuti ludilo i histeriju napadanja na pisca.

Ako te bude interesovalo, evo 12 haikua iz Grebinja, već sam ih objavio svuda redom: https://kamesanhaikublog.blogspot.com/2019/10/misticni-susret-sa-handkeom-u-grebinju.html

Dimitar Anakiev

 20.10.2019