ŠTA TO BEŠE DIJALOG? (Novo pismo Tomi Markoviću)

Dragi Tomo,

evo, vratih se iz balkanskih planina i vidim Tvoje nove priloge o Handkeu, ovaj put zapisane sa mnogo više dostojanstva i sa pokušajem argumentacije.

doduše, ne mislim da je ta argumentacija uvek uspešna (iako izgleda da jeste) ali to je poseban problem, jer, potsetimo se, ja sam regovao na kampanju pljuvanja po piscu koja onemogućava svaku argumentaciju. Dakle video sam dva problema: pljuvanje, hajku i linč - što je u stvari vraćanje u praksu 90' iako u ime "anti-Miloševićizma", i drugi problem: nedostatak argumentacije a to znači dijaloga. Obe ove stvari govore vrlo loše o stanju demokratije kod nas, što verovatno i nije baš upitno.

Dakle, pomakli smo se ka argumentaciji, i odrekli se pljuvanja (bar ne direktno u lice) to je svakako uspeh.

Glavno pitanje sada je da li je argumentovana diskusija uopšte moguća, ili znamo istinu? To jest, da li je XXZ glasilo vladajućeg (ili napola vladajućeg) liberalizma (liberalnog totalitarizma?) ili je neki dijalog i izmena argumenata uopše moguć na stranicama XXZ ili smo svi u svojim busijama i samo se puca na protivnika?

Pitanje je dakle koliko je dijalog danas moguć a da nije direktno sluga neke od ideologija na vlasti?

Ja svakako nacionalizam prezirem, ali taj prezir ne može biti isprika za služenje gotovim istinama na suprotnoj strani.

Drugim rečima: da li vidiš mogućnost dijaloga, ili najradije dijalog zaboraviti?

Srdačan pozdrav,

Dimitar