OKUPACIJA FABRIKA U FRANCUSKOJ (razgovor sa buržujem)

OKUPACIJA FABRIKA U FRANCUSKOJ

(Modus operandi: Radnička borba ili razgovor sa buržujem)

Fralib Tea Factory je tvornica za proizvodnju i pakovanje biljaka i čaja u Gémenosu u blizini Marseillea u južnoj Francuskoj. Tvornica je proizvodila čaj koji se prodavao kao poznati brend Thé Eléphant stvoren prije 120 godina ali i kao Lipton čaj. U septembru 2010. godine, holandsko-britanski multinacionalni prehrambeni gigant Unilever, vlasnik Liptona, odlučuje zatvoriti tvornicu u Francuskoj i preseliti proizvodnju u Poljsku. Radnici odmah reaguju, okupiraju tvornicu i počinju bojkotovati Unilever.

Sindikat Confédération Générale du Travail (CGT), ranije blizak Komunističkoj partiji, podržava radnike Fraliba.

“Borba u Fralibu je počela 28. septembra 2010. godine. Te smo godine imali 182 radnika. Danas imamo 76 radnika koji se i dalje bore”, kaže Gérard Cazorla, mehaničar i sekretar sindikata u Fralibu.

Radnici žele da obnove proizvodnju u tvornici pod svojom kontrolom i zadrže brend Thé Eléphant, tvrdeći da je on dio regionalnog kulturnog naslijeđa. Žele se prebaciti na proizvodnju organskog biljnog čaja, uglavnom čaja od lipe, oslanjajući se na regionalnu proizvodnju.

Kao i u većini drugih slučajeva, samoorganizirana borba radnika Fraliba ima tri stuba: projekt proizvodnje; javni protest i stvaranje kampanje solidarnosti; i pravnu borbu protiv Unilevera.

“Mi imamo militantnu proizvodnju kako bismo našu borbu učinili poznatom i podržali kampanju solidarnosti. Prošli smo kroz dug period bez prihoda, a morali smo živjeti. Ono što nam je omogućilo da živimo sve to vrijeme je solidarnost. Mislim da je važno da učinimo našu borbu poznatom u Francuskoj, u Evropi i svijetu, a naša nam proizvodnja pomaže u tome. Dok je naša prethodna proizvodnja – da tako kažem – bila industrijski čaj, sada proizvodimo organski čaj od lipe. Time pokazujemo da mašine rade i da mi znamo kako učiniti da ova fabrika radi. To je važno da bi ljudi mogli vidjeti da Fralib može raditi bez šefova i bez Unilevera.”

“Mi imamo militantnu proizvodnju kako bismo našu borbu učinili poznatom i podržali kampanju solidarnosti. Prošli smo kroz dug period bez prihoda, a morali smo živjeti. Ono što nam je omogućilo da živimo sve to vrijeme je solidarnost. Mislim da je važno da učinimo našu borbu poznatom u Francuskoj, u Evropi i svijetu, a naša nam proizvodnja pomaže u tome. Dok je naša prethodna proizvodnja – da tako kažem – bila industrijski čaj, sada proizvodimo organski čaj od lipe. Time pokazujemo da mašine rade i da mi znamo kako učiniti da ova fabrika radi. To je važno da bi ljudi mogli vidjeti da Fralib može raditi bez šefova i bez Unilevera.

Tokom 31. januara i 1. februara 2014. godine, Fralib je ugostio prvi Evropski sastanak “Ekonomije radnika”. Više od 200 istraživača, radnika i onih koji podržavaju borbu iz pet evropskih tvornica pod radničkom kontrolom je učestvovalo u sastanku inspirisanom i direktno povezanom sa svjetskim sastankom “Ekonomije radnika”, koji se održava svake dvije godine i koji je imao treći sastanak u Brazilu tokom 2013. godine.

Istraživači iz Argentine, Meksika i Brazila također su bili u Marseilleu, kao i radnici argentinske tvornice tekstila Pigüé. U čast sastanka i odobravanja argentinskog pokreta obnovljenih tvornica, radnici Fraliba su napravili kutije argentinskog mate čaja. Ovo nije jedina veza radnika Fraliba sa Latinskom Amerikom. Okupiranje tvornica u Argentini, kako kažu, je bila njihova inspiracija. U pjesmi i video spotu kojeg su napravili radnici da podrže svoju borbu, radnici sebe nazivaju “Los Fralibos”.

Radnici Fraliba su odlučni da nastave svoju borbu za radnički kontrolisane tvornice. Mogu računati na solidarnost mnogih pokreta i radnika sa kojima su u kontaktu tokom proteklih godina kampanje. Radnici su postigli da se postupci zatvaranja i socijalnih planova ponovo razmatraju sudskim odlukama. Fralib je zvanično zatvoren tek u septembru 2012. godine. U martu 2013. godine Unilever je prestao plaćati radničke plate uprkos sudskoj odluci da mora nastaviti da ih plaća.

U septembru 2013. godine, Urbana zajednica Marseille Provence Métropole je kupila zemlju na kojoj je sagrađena tvornica za 5,3 miliona eura i platila simboličnu cijenu od jednog eura za mašine kako bi podržala radničke napore. Radnici znaju da ovo nije dovoljno da se obnovi proizvodnja i nastavi njihova borba, kako objašnjava Cazorla:

“U januaru 2014. godine Unileverovi socijalni planovi su obnovljeni po treći put odlukom suda. Sada raspravljamo sa Unileverovim direktorima dok gradimo svoj projekt. Trebamo prava na brend, kapital da kupimo sirovine i mogućnost da prodamo svoje proizvode ili u protivnom nećemo biti u mogućnosti da proizvodimo i platimo 76 radnika. Želimo novac od Unilevera kao kompenzaciju jer su nas otpustili.”

Autor Dario Azzellini objavio je ovaj tekst u Roar Magazinu, a e-novine ga prenose sa portala Žurnal uz redakcijsku opremu.

Diskusija (Levi samit Srbije), 24. maj, 2014:

Dimitar Anakiev: Na ovom primeru vidimo uspešnu strategiju globalnog kapitalizma: buržoaziranje radnika. Umesto da se povezuju u zajedničke radničke frontove otpora kapitalizmu, umesto da rade na preuzimanje vlasti od lopova koji su pomagali njihovu pljačku, radnici se sateravaju u izolovane ćoškove prinudjeni da tobože sami pokreću proizvodnju i konkurišu multinacionalnim kompanijama koje su ih opljačkale. Tako se legalizira pljačka. Pa ko pametan može da poveruje u uspeh takvih akcija? Sindikat CGT je bivši staljinistički sindikat a danas jedan od stubova buržoaske vlasti. Tipična je i propagandna akcija E-novina koje šire propagandu kapitalizma kao sistema u kojem svi imaju svoju šansu. Malo morgen. Nemojmo drugovi nasedati na kapitalističku propagandu! E-novine shame of you! Malo Che Gavara, malo Lipton čaj i sve je u redu! Svakako! Ima ona stara narodna "Narode lažu te"! Lažu te narode sa svih strana a naročito tzv "prijatelji" i "slobodari" tipa E-novina.

Stefan Marković: naravno da radnici treba da se "burzoaziraju", to je socijalizam, da radnici uzmu proizvodnju u svoje ruke, deproletarizacija drustva. boljsevizam je prevara, to je ideologija koja hoce da proleterizuje citavu populaciju, da svi budu platni robovi drzave i partije.

Dimitar Anakiev: A kako će to "naravno" radnici uzeti proizvodnju u svoje ruke?

Stefan Marković: kako god da uzmu, treba ih podrzati jer je to naznaka emancipacije radnika.

Dimitar Anakiev: Preuzimanje fabričkih zidova nije isto što i preuzimanje proizvodnje Markoviću. Propaganda E-novina, kao i sva buržoaska propaganda, cilja na neobrazovanog konzumera i Vi dokazujete da to jeste. Da su oni zaista preuzeli proizvodnju nebi oni mahali sa Che Gavarom. Znate li Vi šta je proizvodnja Markoviću? Proizvodnja, koju tako uspešno "preuzimate"? Podržava se i propagira laž... O tome je reč.

Stefan Marković: "tvornica koju vode i ciji su vlasnici radnici" to je socijalizam u malom. kada sva preduzeca budu takva to ce znaciti da je uspostavljen temelj socijalizma.

Dimitar Anakiev: Odustajete od "proizvodnje" i sad mi servirate definiciju "socijalizma". U redu, u načelu se slažem. Ostaje nejasno samo to kako će radnici postati vlasnici "tvornica" i kako će je "voditi" (verovatno je mišljeno da će voditi proizvodnju...). Arbitrarno diskutujete stvari koje nepoznajete. U ovom slučaju koje opisuju E-novine je "tvornica" otišla u inostranstvo i tamo preselila proizvodnju. Proizvodi su narvno svi licencirani i pravno zaštićeni a multinacionalna kompanija je vlasnik i tržišta. Dakle Vaša "tvornica", čije zauzeće zajedno slavite sa E-novinama je samo prazna utvara. Multinacionalki odgovara da je "Vi" zauzmete jer se oterasi balasta za koji bi državi morala da plati a ujedno i teče zamajavanje radnika koje će podržati korumpirani sindikati i korumpirani lokalni intelektualci-oni će tom podrškom zaraditi projekte i penzije kod vlasti... Vi, buržoaski lakeji, podržavate sistem prevare radnika.

Stefan Marković: ja sam rekao da podrzavam svako radnicko preuzimanje preduzeca jer je to socijalizam u malomi samim tim korak ka opstem socijalizmu. nazivati korake ka socijalizmu prevarom radnika i lakejstvom burzujima samo znaci da je onaj ko to izgovara ili idiot ili anti-levicarski demagog ili palamud koji prica bez razmisljanja. obuzdaj te glupave optuzbe i ako imas nesto smisleno da kazes reci, ako nemas nemoj zabedjivati

Dimitar Anakiev: Vi Markoviću prosto obilazite činjenice koje navodim a usput i vredjate. To je na nivou vaše teorije socijalizma.

Stefan Marković: da li je fabrika u vlasnistvu i pod upravom radnika? tako pise u clanku. zasto bi, ako je levicar, bio protiv toga?

Dimitar Anakiev: Moj komentar je bio uperen protiv laži koje širi tekst, jer očito to što je za sobom ostavila multinacionalna kompanija nije fabrika koja radi, proizvodi, ima proizvode i tržište već samo fabrički zidovi koji možda omogućavaju neku proizvodnju nečega (recimo može se gajiti kupus i krastavac na njenoj zemlji) ali to nije borba protiv multinacionalnog kapitalizma već suprotno: podrška multinacionalki. Filozofija toga teksta je sledeća: "Kapitalizam je dobar sistem jer multinacionalka može da poveća svoj profit a radnici mogu da gaje kupus u njenom dvorištu-ako ga zauzmu". To je poznata propaganda kapitalizma da u njemu svako ko može da nekom nešto otme, nešto dobije od sistema. Kompanije dobije profit a radnici kupus.

Stefan Marković: ne vidim sta je loše u tome da radnici uzmu fabriku koju kapitalisti napuste i onda pokrenu proizvodnju sami, zasto bi izbegavali tu opciju?

Dimitar Anakiev: Ne kažem ja da je loše što su radnici zauzeli fabričke zidove, ja samo kažem da je to lažno interpretirano kao zauzimanje fabrike i njene proizvodnje - od toga nema ništa!

Stefan Marković: pise da je fabrika u vlasnistvu i pod upravom radnika i da proizvode jogurt i sta vec, ne vidim kakav problem imas sa tim.

Dimitar Anakiev: Imam problem sa istinitošću iskaza, da ponovim jer se ti uporno držiš serviranih laži kao istine: 1. RADNICI NISU VLASNICI FABRIKE, 2. nešto proizvode, ali ne ono što je ta fabrika prozvodila. To da radnici nisu vlasnici fabrike jasno je svakom iole obrazovanom čoveku koji zna šta znači vlasništvo u sistemu kapitalizma.

Stefan Marković: "počela proizvoditi organski sladoled i jogurt kao tvornica koju vode i čiji su vlasnici radnici"

Dimitar Anakiev: da, to je laž koja može da se pravno sakrije samo zahvaljujući filigrantskom novinarstvu, jer je autor te rečenice upotrebio rečcu "kao", dakle, nisu vlasnici već su "kao" vlasnici.

Stefan Marković: rečca kao na tom mestu je sinonimna sa "u svojstvu", kao kad bi ja rekao "ovo kazem kao predstavnik organizacije" to znaci da jesam predstavnik organizacije a ne kobajagi predstavnik, isto kad kazem "ja kao vlasnik proizvodim". ako je poenta teksta da radnici nisu vlasnici vec samo kobajagi, onda prevodilac teksta ne zna gratiku, ako je poenta da jesu, onda ti ne znas. u krajnjem slucaju je nebitno, niko od nas nece videti ni tu fabriku ni te radnike verovatno nikad u zivotu, tako da ako je clanak istina, podrzavam, ako nije, jebiga, sta sad da se radi, bole me uvo. ako si ti siguran da clanak nije istina i to te potresa onda pisi zurnalu odakle je tekst ili italijanu (il sta je vec) koji j pisao tekst u originalu, i zali se njima, ne vidim smaras ovde jer je to nama svima ovde, u krajnjem slucaju, nebitno.

Dimitar Anakiev: Komentarisao sam rečenicu koji si ponudio kao "dokaz" samo zato da utvrdimo da ta rečenica ima probleme već sa elementarnom logikom. Medjutim, problemi teksta su mnogo veći od logičkih, to su politički problemi njegovog značenja i mišljenja koje propagandno nudi neukom čitalaštvu. Prvi i osnovni problem je taj da se potencira otimanje svojine umesto borbe za radnička prava. Proleteri nikom ne otimaju svojinu, proleteri se bore za svoja prava. Otimanje svojine je buržoaska logika, to je način kako funkcioniše kapitalizam. To je "buržoaziranje" radnika iz mog prvog komentara koje nisi mogao da shvatiš. Oni se "buržoaziraju" tako što prihvataju logiku svojih gospodara, logiku otimačine-umesto da se dosledno, u širokom frontu radničke borbe, bore za svoja prava. Strašno je kad se radnici pretvore u otimače i još strašnije kad politiku otimanja svojine, koja se nudi kao zamena politici za radnička prava, podržavaju neki korumpirani sindikati i buržoaska propagandna mašina, tipa E-novine. To znači da su radnici potpuno izgubili kompas, da su desubjektivizirani i pretvoreni i golo stredstvo njima neprijateljske ideologije. Naravno da to otimanje svojine koje se slavi znači samo mrvice koje im je bacila-ostavila multinacionalka. Ali te mrvice biće dosta da ih iskoriste za propagandu protiv politike radničke borbe za svoja prava. Drugi problem je taj o kome smo pre raspravljali: laž da oni sad pokreću proizvodnju i kvazi-happy end. Manipulacija na kvadrat koja se masovno prodaje.