Dimitar Anakiev
LEVICA KAO TROJANSKI KONJ
Pismo slovenačkoj levici
Kada student promaši temu dobije slabu ocenu a kada profesor promaši temu dobije dobro plaćeni medjunarodni projekat. Na slučaju Izbrisanih u Sloveniji su se godinama pošteno ispromašivali domaći akademski i politički krugovi vešto skrivajući ključne tačke a diskutujući efemerne. Pismo koje sledi nedavno sam promenio sa Majom Breznik, docentom sociologije kulture na ljubljanskom Fakultetu za društvene nauke, saradnicom Mirovnog instituta i Radnićko-pankerskog univerziteta, ali se zapravo odnosi na celokupnu akademsku i političku levicu Slovenije. Ova levica se je očito našla na istorijskom mestu kolaboranta. Dakle, obraćajući se Maji obraćam se levici u celini:
Draga Maja Breznik,
hvala Vam na pozivu za saradnju na projektu „Profano državljanstvo Evrope“ u koji mislite da spadaju i Izbrisani i moja dva filma na tu temu. Na žalost postoje brojni razlozi zbog kojih na Vaš ljubazni poziv ne mogu pozitivno odgovoriti. Razlozi su sledeći:
1.Problem „brisanja“ je eksluzivno problem slovenačkog nacionalizma a ne „profanog državljanstva“ tj. kapitalizma-liberalizma. Naravno, sigurno možemo reći da je danas sve na neki način povezano sa liberalizmom ali graditi na toj tezi pretpostavku o Izbrisanima je pomalo, po mom mišljenju, neozbiljno. Odgovorno, dakle, vezujem problem Izbrisanih za slovenački nacionalizam kao neko ko se dvadeset godina bavi osmišljavanjem ovog problema sukobljavajući se pritom sa raznim oblicima maskiranja i dekontekstalizacije.
2.Ideologija „brisanja“ ima više veze sa militantnim anti-jugoslovenskim šovinizmom koji je istorijski nastao u vreme pred i za vreme drugog svetskog rata kao ideologija kolaboracije sa fašizmom, a u ime odbrane „evropskih vrednosti“, nego sa politikom Wall Streeta.
3.Slovenačka evropska levica je učinila znatne napore da „modernizuje“ problem brisanja i učini ga ga „isplativim“ tj. teoretski pogodnim za doktorate, evropske simpozijume, radove itd. Time je veoma pomogla slovenački nacionalizam zbog maskiranja i dekontekstalizacije problema. Izbrisani su tako promenili razne kontekste, od latino-američkog (zapatisti i pikaterosi) do modernih evropskih trendova (migracije itd.). Na tom mestu moram reći da je upravo povratak u jugoslovenski kontekst bio glavni problem borbe izbrisanih. Ili drugim rečima: brisanje konteksta je bilo u osnovi brisanja bivših Jugoslovena. To je ključ cele zamisli. Bez originalnog konteksta je problem Izbrisanih neprepoznatljiv i naravno nerešiv (ako baš to nije cilj). To što neki pokušavaju da problem slovenačkog nacionalizma prepakuju, sakriju i prikažu kao nešto drugo je obična kulturna laž. Produkcija kulturnih laži je naravno osnovni posao intelektualne elite nezavisno od provinijence. Ako je ta produkcija naplativa, tim bolje.
4.Forma prezentacije projekta koju pominjete takodje mi nije prihvatljiva, ponudjeni način je nefunkcionalan, odnosno nema većeg smisla. Za 4 minuta ne možete ozbiljno predstaviti temu, a još manje dva filma u trajanju 100 minuta. Celi koncept prezentacije čini se ili neozbiljno zamišljen ili je jednostavno nova zloupotreba teme izbrisanih, njene „spektakularnosti“ (spektakal je poznata tržišna roba), za neku novu trendovsku promociju kojoj bi Izbrisani služili.
Spadam medju one izbrisane koji su veoma (raz)očarani ulogom slovenačke evropske levice u svim njenim formama prilikom sprovodjenja politike slovenačkog nacionalizma. Ta levica nije bila sposobna ni za kakvo suočavanje sa politikom nacionalizma, koji je šta više i prisvojila i dala mu svoj nemali doprinos ulazeći u koruptivni odnos sa njim (profesure, plate, kolumne, honorari itd.). Po mom skromnom mišljenju je korumpirana levica najveći trojanski konj u slovenačkom društvu i kognitivno rečeno veći problem nego desnica koja je jednostavno i otvoreno to što jeste.
Slovenačkoj evropskoj levici je naravno mnogo lakše i isplativije da se bavi liberalizmom za koga je slovenačka socijalna misao, leva ili desna, potpuno beznačajna. Mnogo je teže čistiti u svojem dvorištu nego u dvorištu Wall Streeta. Možda bi za rešavanje problema slovenačkog nacionalizma
trebalo angažovati levicu sa Wall Streeta? Tako da vi rešavate njihove probleme a oni vaše?
Dozvolite mi Maja, da vas podsetim da živite u zemlji u kojoj na zadnjem popisu stanovništva (2002) čak 186 998 stanovnika „nije želelo“ i „nije znalo“ da se nacionalno opredeli ili je bilo „neopredeljeno“ (prilažem tabelu popisa u xls. Dokumentu, takodje i web stranu u fusnoti /1/). Tako stravično veliki broj ljudi, 10% ukupne populacije, vaših sugradjana, koji su „naprasno zaboravili“ svoje poreklo rezultat je militantntne šovinističke kampanje zastrašivanja „južnjaka“ sprovedene tokom 17 godina trajajuće akcije brisanja ljudi iz zvaničnih knjiga. Poruka je bila: „Ako se hitno ne asimilujete proći ćete kao oni“. Kako to da niko na slovenačkoj evropskoj levici ne primeti tako velike, ogromne probleme slovenačkih nepriznatih manjina? Savet Evrope je 2003 godine predlagao Sloveniji priznavanje manjina i organizovao u tu svrhu i savetovanje u Ljubljani koje je celokupna javnost – uključno sa levicom- bojkotovala!
Takodje, draga Maja, dozvolite mi da vas podsetim da Vam upravo pišem na ilegalnom jeziku jer su kultura i jezici jugoslovenskih manjina konstatno podložni pritisku i brisanju iako ukupan broj njihovih korisnika doseže 17% stanovništva (oko 319 005 ljudi)
Na kraju ovih nemilih podsećanja, dozvolite mi i da vas podsetim na udruženu akciju slovenačke levice i janšista koja je upravo u toku. Ako je verovati časopisu Dnevnik od 15. januara – ne znam da li ste imali vremena, posle redovnog pročitavanja Wall Street Journal-a, da pročitate i veliki, patetični naslov preko cele četvrte strane ljubljanskog Dnevnika: „Koalicija i SDS udruženi u podršci naroda nekadašnje Jugoslavije“ - u Sloveniji vlada nacionalno jedinstvo (bez bratstva) da se – obratite pažnju: „podrže konstitutivni narodi i narodnosti bivše SFRJ“. I ta podrška je molim vas opet neki mistično moderni evropski termin, ovaj put: Exyumak! Exyumak znači – „Savez saveza kulturnih društava konstitutivnih naroda i narodnosti bivše SFRJ“. Šta zapravo znači ovaj novinski naslov koga bi čovek pre očekivao u nekom časopisu, recimo Komunistu iz 1984, nego evropskom Dnevniku 2011?
Sve ovo znači da će „podržane“ manjine umesto manjinskih prava dobiti Savez kulturnih društava sa lepim imenim Exyumak. Oni će tamo, u svom getou, gajiti svoju kulturu. Igrati kolo na primer – bravo! Obratite pažnju kako slovenačka politika upotrebljava arhaične izraze „narodi i narodnosti“ umesto malo modernijih: „manjina“, „manjinska prava“ i sl -koje im očito ne želi niti spomenuti a kamoli priznati. Slovenija će izigrati Savet Evrope a pošteno ispsovane i ponižene manjine prihvatiće šta im se da. Vrlo poznat rukopis, Maja, za rešavanje problema manjina. Čekamo još da se pojave „Pošteni Albanci“ i sve će, za „narode i narodnosti“, biti kako treba. A zakon o Exyumak-u ulazi u parlament krajem januara. Na isti način je Slovenija „rešila“ i Rome kojima nisu priznata univerzalna manjinska prava a dodeljen im je neki partikularni zakon. Podvucimo crtu: Slovenija masovno krši manjinska i ljudska prava uz aktivnu saradnju slovenačke levice.
Što se tiče mojeg učešća u vašem projektu:
1- pristajem ukoliko Vi, i ostali ućesnici u projektu, gospoda Rastko Močnik i Marko Kržan, pristanete da se 4 minuta namenjena Izbrisanim upotrebe za obelodanjenje i obraćanje protiv politike prema nacionalnim manjinama u Sloveniji, te ako svi mi učesnici te akcije, a možemo pozvati i druge, pozovemo Sloveniju preko javnih i privatnih medija da prizna manjinska prava svojim „južnjacima“. Jer, budimo iskreni, akcija brisanje je služila upravo cilju nepriznavanja i zatiranja manjina. Ako vi to nećete da primetite i pritom ustrajavate na nekom „profanom državljanstvu“ onda mislim da je pogodniji učesnik vašeg projekta od mene i mojih filmova g. Janez Janša ili bar neko iz njegove slavom ovenčane stranke.
2-navodite Belgiju, Francusku, Portugal i Francusku kao zemlje kojima će biti tema predstavljena ali ja iskreno mislim da Izbrisane treba predstaviti Hrvatskoj, Bosni, Srbiji, Makedoniji, Kosovu i Crnoj Gori pre nego bilo kome drugom. Moj film Rubbed Out je bio više puta predstavljan u Evropi: u Holandiji i Portugalu na festivalima, u Belgiji u mreži art-bioskopa. Prisustvujući razgovorima sa gledaocima posle projekcija imam vrlo bogato iskustvo o tome da zapadna publika nema pojma o čemu se tu radi-jednostavno ne poznaju lokalni kulturni milje, o našoj nacionalnoj uskogrudosti ne znaju ništa-njima je to strano i nepojmljivo. Ako ih još vi zavedete sa pričom o „profanom državljanstvu“ onda je to potpuna zloupotreba. Naprotiv, sve pomenute balkanske zemlje imaju iskustva šovinizma za sobom, i bilo bi dobro, korisno i lekovito o tome diskutovati zajedno. Znam da vi dobijate novac za projekte iz evropskim fondova, i da morate biti okrenuti Evropi, ali verujem da je diskusija o Izbrisanima mnogo potrebnija na Balkanu. Možda možemo nači saveznike da se ova tema u istom, veoma jakom, sastavu diskutuje i južnije od Kupe.
Uz srdačne pozdrave Vama i kolegama,
Dimitar Anakiev, 20. 01. 2011
(1) Slovenački popis 2002: http://www.stat.si/popis2002/si/rezultati/rezultati_red.asp?ter=SLO&st=57
PS. Pismo slovenačkoj levici objavljeno je u E-novinama: http://www.e-novine.com/stav/44143-Nemi-svedoci-ili-sauesnici.html
LEVICA KAO TROJANSKI KONJ
Pismo slovenačkoj levici
Kada student promaši temu dobije slabu ocenu a kada profesor promaši temu dobije dobro plaćeni medjunarodni projekat. Na slučaju Izbrisanih u Sloveniji su se godinama pošteno ispromašivali domaći akademski i politički krugovi vešto skrivajući ključne tačke a diskutujući efemerne. Pismo koje sledi nedavno sam promenio sa Majom Breznik, docentom sociologije kulture na ljubljanskom Fakultetu za društvene nauke, saradnicom Mirovnog instituta i Radnićko-pankerskog univerziteta, ali se zapravo odnosi na celokupnu akademsku i političku levicu Slovenije. Ova levica se je očito našla na istorijskom mestu kolaboranta. Dakle, obraćajući se Maji obraćam se levici u celini:
Draga Maja Breznik,
hvala Vam na pozivu za saradnju na projektu „Profano državljanstvo Evrope“ u koji mislite da spadaju i Izbrisani i moja dva filma na tu temu. Na žalost postoje brojni razlozi zbog kojih na Vaš ljubazni poziv ne mogu pozitivno odgovoriti. Razlozi su sledeći:
1.Problem „brisanja“ je eksluzivno problem slovenačkog nacionalizma a ne „profanog državljanstva“ tj. kapitalizma-liberalizma. Naravno, sigurno možemo reći da je danas sve na neki način povezano sa liberalizmom ali graditi na toj tezi pretpostavku o Izbrisanima je pomalo, po mom mišljenju, neozbiljno. Odgovorno, dakle, vezujem problem Izbrisanih za slovenački nacionalizam kao neko ko se dvadeset godina bavi osmišljavanjem ovog problema sukobljavajući se pritom sa raznim oblicima maskiranja i dekontekstalizacije.
2.Ideologija „brisanja“ ima više veze sa militantnim anti-jugoslovenskim šovinizmom koji je istorijski nastao u vreme pred i za vreme drugog svetskog rata kao ideologija kolaboracije sa fašizmom, a u ime odbrane „evropskih vrednosti“, nego sa politikom Wall Streeta.
3.Slovenačka evropska levica je učinila znatne napore da „modernizuje“ problem brisanja i učini ga ga „isplativim“ tj. teoretski pogodnim za doktorate, evropske simpozijume, radove itd. Time je veoma pomogla slovenački nacionalizam zbog maskiranja i dekontekstalizacije problema. Izbrisani su tako promenili razne kontekste, od latino-američkog (zapatisti i pikaterosi) do modernih evropskih trendova (migracije itd.). Na tom mestu moram reći da je upravo povratak u jugoslovenski kontekst bio glavni problem borbe izbrisanih. Ili drugim rečima: brisanje konteksta je bilo u osnovi brisanja bivših Jugoslovena. To je ključ cele zamisli. Bez originalnog konteksta je problem Izbrisanih neprepoznatljiv i naravno nerešiv (ako baš to nije cilj). To što neki pokušavaju da problem slovenačkog nacionalizma prepakuju, sakriju i prikažu kao nešto drugo je obična kulturna laž. Produkcija kulturnih laži je naravno osnovni posao intelektualne elite nezavisno od provinijence. Ako je ta produkcija naplativa, tim bolje.
4.Forma prezentacije projekta koju pominjete takodje mi nije prihvatljiva, ponudjeni način je nefunkcionalan, odnosno nema većeg smisla. Za 4 minuta ne možete ozbiljno predstaviti temu, a još manje dva filma u trajanju 100 minuta. Celi koncept prezentacije čini se ili neozbiljno zamišljen ili je jednostavno nova zloupotreba teme izbrisanih, njene „spektakularnosti“ (spektakal je poznata tržišna roba), za neku novu trendovsku promociju kojoj bi Izbrisani služili.
Spadam medju one izbrisane koji su veoma (raz)očarani ulogom slovenačke evropske levice u svim njenim formama prilikom sprovodjenja politike slovenačkog nacionalizma. Ta levica nije bila sposobna ni za kakvo suočavanje sa politikom nacionalizma, koji je šta više i prisvojila i dala mu svoj nemali doprinos ulazeći u koruptivni odnos sa njim (profesure, plate, kolumne, honorari itd.). Po mom skromnom mišljenju je korumpirana levica najveći trojanski konj u slovenačkom društvu i kognitivno rečeno veći problem nego desnica koja je jednostavno i otvoreno to što jeste.
Slovenačkoj evropskoj levici je naravno mnogo lakše i isplativije da se bavi liberalizmom za koga je slovenačka socijalna misao, leva ili desna, potpuno beznačajna. Mnogo je teže čistiti u svojem dvorištu nego u dvorištu Wall Streeta. Možda bi za rešavanje problema slovenačkog nacionalizma
trebalo angažovati levicu sa Wall Streeta? Tako da vi rešavate njihove probleme a oni vaše?
Dozvolite mi Maja, da vas podsetim da živite u zemlji u kojoj na zadnjem popisu stanovništva (2002) čak 186 998 stanovnika „nije želelo“ i „nije znalo“ da se nacionalno opredeli ili je bilo „neopredeljeno“ (prilažem tabelu popisa u xls. Dokumentu, takodje i web stranu u fusnoti /1/). Tako stravično veliki broj ljudi, 10% ukupne populacije, vaših sugradjana, koji su „naprasno zaboravili“ svoje poreklo rezultat je militantntne šovinističke kampanje zastrašivanja „južnjaka“ sprovedene tokom 17 godina trajajuće akcije brisanja ljudi iz zvaničnih knjiga. Poruka je bila: „Ako se hitno ne asimilujete proći ćete kao oni“. Kako to da niko na slovenačkoj evropskoj levici ne primeti tako velike, ogromne probleme slovenačkih nepriznatih manjina? Savet Evrope je 2003 godine predlagao Sloveniji priznavanje manjina i organizovao u tu svrhu i savetovanje u Ljubljani koje je celokupna javnost – uključno sa levicom- bojkotovala!
Takodje, draga Maja, dozvolite mi da vas podsetim da Vam upravo pišem na ilegalnom jeziku jer su kultura i jezici jugoslovenskih manjina konstatno podložni pritisku i brisanju iako ukupan broj njihovih korisnika doseže 17% stanovništva (oko 319 005 ljudi)
Na kraju ovih nemilih podsećanja, dozvolite mi i da vas podsetim na udruženu akciju slovenačke levice i janšista koja je upravo u toku. Ako je verovati časopisu Dnevnik od 15. januara – ne znam da li ste imali vremena, posle redovnog pročitavanja Wall Street Journal-a, da pročitate i veliki, patetični naslov preko cele četvrte strane ljubljanskog Dnevnika: „Koalicija i SDS udruženi u podršci naroda nekadašnje Jugoslavije“ - u Sloveniji vlada nacionalno jedinstvo (bez bratstva) da se – obratite pažnju: „podrže konstitutivni narodi i narodnosti bivše SFRJ“. I ta podrška je molim vas opet neki mistično moderni evropski termin, ovaj put: Exyumak! Exyumak znači – „Savez saveza kulturnih društava konstitutivnih naroda i narodnosti bivše SFRJ“. Šta zapravo znači ovaj novinski naslov koga bi čovek pre očekivao u nekom časopisu, recimo Komunistu iz 1984, nego evropskom Dnevniku 2011?
Sve ovo znači da će „podržane“ manjine umesto manjinskih prava dobiti Savez kulturnih društava sa lepim imenim Exyumak. Oni će tamo, u svom getou, gajiti svoju kulturu. Igrati kolo na primer – bravo! Obratite pažnju kako slovenačka politika upotrebljava arhaične izraze „narodi i narodnosti“ umesto malo modernijih: „manjina“, „manjinska prava“ i sl -koje im očito ne želi niti spomenuti a kamoli priznati. Slovenija će izigrati Savet Evrope a pošteno ispsovane i ponižene manjine prihvatiće šta im se da. Vrlo poznat rukopis, Maja, za rešavanje problema manjina. Čekamo još da se pojave „Pošteni Albanci“ i sve će, za „narode i narodnosti“, biti kako treba. A zakon o Exyumak-u ulazi u parlament krajem januara. Na isti način je Slovenija „rešila“ i Rome kojima nisu priznata univerzalna manjinska prava a dodeljen im je neki partikularni zakon. Podvucimo crtu: Slovenija masovno krši manjinska i ljudska prava uz aktivnu saradnju slovenačke levice.
Što se tiče mojeg učešća u vašem projektu:
1- pristajem ukoliko Vi, i ostali ućesnici u projektu, gospoda Rastko Močnik i Marko Kržan, pristanete da se 4 minuta namenjena Izbrisanim upotrebe za obelodanjenje i obraćanje protiv politike prema nacionalnim manjinama u Sloveniji, te ako svi mi učesnici te akcije, a možemo pozvati i druge, pozovemo Sloveniju preko javnih i privatnih medija da prizna manjinska prava svojim „južnjacima“. Jer, budimo iskreni, akcija brisanje je služila upravo cilju nepriznavanja i zatiranja manjina. Ako vi to nećete da primetite i pritom ustrajavate na nekom „profanom državljanstvu“ onda mislim da je pogodniji učesnik vašeg projekta od mene i mojih filmova g. Janez Janša ili bar neko iz njegove slavom ovenčane stranke.
2-navodite Belgiju, Francusku, Portugal i Francusku kao zemlje kojima će biti tema predstavljena ali ja iskreno mislim da Izbrisane treba predstaviti Hrvatskoj, Bosni, Srbiji, Makedoniji, Kosovu i Crnoj Gori pre nego bilo kome drugom. Moj film Rubbed Out je bio više puta predstavljan u Evropi: u Holandiji i Portugalu na festivalima, u Belgiji u mreži art-bioskopa. Prisustvujući razgovorima sa gledaocima posle projekcija imam vrlo bogato iskustvo o tome da zapadna publika nema pojma o čemu se tu radi-jednostavno ne poznaju lokalni kulturni milje, o našoj nacionalnoj uskogrudosti ne znaju ništa-njima je to strano i nepojmljivo. Ako ih još vi zavedete sa pričom o „profanom državljanstvu“ onda je to potpuna zloupotreba. Naprotiv, sve pomenute balkanske zemlje imaju iskustva šovinizma za sobom, i bilo bi dobro, korisno i lekovito o tome diskutovati zajedno. Znam da vi dobijate novac za projekte iz evropskim fondova, i da morate biti okrenuti Evropi, ali verujem da je diskusija o Izbrisanima mnogo potrebnija na Balkanu. Možda možemo nači saveznike da se ova tema u istom, veoma jakom, sastavu diskutuje i južnije od Kupe.
Uz srdačne pozdrave Vama i kolegama,
Dimitar Anakiev, 20. 01. 2011
(1) Slovenački popis 2002: http://www.stat.si/popis2002/si/rezultati/rezultati_red.asp?ter=SLO&st=57
PS. Pismo slovenačkoj levici objavljeno je u E-novinama: http://www.e-novine.com/stav/44143-Nemi-svedoci-ili-sauesnici.html
No comments:
Post a Comment